Aktuelnosti iz poljoprivrede

Sve češće i češće se pominje informacija u medijima, da će ulaskom u STO (Svetska trgovinska organizacija), Srbija morati dozvoliti promet GMO hrane. Najčešće se u medijima pominje soja, međutim ne treba zaboraviti da soja nije jedina koja može biti genetski modifikovana, jer to može biti i kukuruz kao i još neko drugo povrće.  Lično smatram, iz razloga što je Srbija poznata kao odličan proizvođač genetski nemodifikovane soje, da ne postoji niti jedan opravdan razlog da se u Srbiji vrši promet i proizvodnja GMO soje. Naime, u Srbiji se proizvodi 99,5% nemodifikovane soje a samo 0,5% modifikovane. U Evropi smo poznati kao zemlja koja je samo održiva u smislu proizvodnje tj. možemo proizvesti dovoljne količine za svoje potrebe a ostaju nam i sasvim dovoljne količine i za izvoz. Svake godine se u Srbiji zasnuje preko 200.000 ha soje (ove godine, po nezvaničnim podacima, u Srbiji je bilo posejano cca. 250.000 ha), što predstavlja odličan potencijal za dalji nastavak uzgoja ove uljarice.

U svetu, već duži niz godina, poljoprivredna trgovina funkcioniše po sistemu terminskog ugovaranja. Od prošle godine, nekoliko firmi u Srbiji koje se bave ugovaranjem poljoprivredne proizvodnje, počelo je takođe da ugovara uljarice i rezultati su, kao što se i očekivalo, veoma skromni ali postoji nada da će ovakav sistem sve više i više biti u upotrebi. Terminsko ugovaranje, prvenstveno uljarica ali i svih drugih ratarskih kultura koje se prometuju na berzi, funkcioniše veoma jednostavno. Otkupljivač ili izvoznik ponudi određenu cenu proizvođaču i ako proizvođaču ta cena odgovara, on je prihvata i ovim se smatra da je posao zaključen. Proizvođač je u obavezi da u ugovorenom roku i u ugovorenom kvalitetu isporuči robu na ugovoreno mesto. Bez obzira ako je došlo do promene cene na berzi (na više ili na niže), proizvođač dobija onu cenu koju je ugovorio sa otkupljivačem/izvoznikom. Kao što sam to naveo na početku, ovakav sistem već dugo godina funkcioniše u svetu i pitanje je samo vrem

Često dobijam pitanja da li se isplati nabaviti mehanizaciju koja nedostaje poljoprivredniku, putem kredita ili putem zaduživanja? Odgovor nije toliko jednostavan ali pokušaću da dam objašnjenje koje je logično. Naime, poljoprivrednici se boje novog zaduživanja za nabavku mehanizacije jer ne znaju kakva će biti sledeća godina i da li će moći da vrate eventualne pozajmice. Danas su dostupni prilično povoljni krediti, kako od komercijalnih banaka, tako i od pokrajinskih i republičkih institucija. Veoma lako se može doći do povoljnih uslova tj. povoljne kamate, koja često i nije veća od 3-4% u dinarima na godišnjem nivou. Uz ovakvu nisku kamatu, svakako je preporuka da se nabavi mehanizacija koja je potrebna, ali pod jednim uslovom. Taj uslov se odnosi na izradu „cash flow-a“ ili prevedeno na naš jezik, tok novca. Tok novca je veoma bitan prilikom odlučivanja u vezi uzimanja pozajmice, jer nam on može prikazati planirano/realno stanje našeg raspoloživog novca i jednom mesecu ili u jedn