Aktuelnosti iz poljoprivrede

Uljana repica, polako ali sigurno, postaje veoma atraktivna poljoprivredna kultura za gajenje u Srbiji. Naime, prethodnih godina na nivou Srbije, uglavnom je bilo posejano između 25.000 i 30.000 ha a ove godine su površine pod uljanom repicom praktično duplirane, tako da je u celoj Srbiji posejano oko 70.000 ha. Nekada se uljana repica prvenstveno gajila u severnim delovima AP Vojvodine, a sada je slučaj da se ova kultura proširila na sve delove Srbije. Ne treba da čudi odluka poljoprivrednika što su ove godine posejali znatno više uljane repice i pšenice, jer su ove dve kulture u prethodnoj godini pretrpeli manje gubitke zbog suše iz razloga što se žetva ovih kultura obavlja pre najviših letnjih temperatura. Činjenica je da se klima, kako u Srbiji, tako i u celom svetu menja, te u skladu sa ovim promenama, potrebno je razmišljati o tome koja kultura se može pokazati kao najbolja. Uljana repica je sigurno jedna od kultura koje imaju potencijal. Nekada je od uljarica soja bila naj

Često se postavlja pitanje od strane poljoprivrednika, da li je bolje da gazdinstvo uđe u sistem PDV-a ili ne. Odgovor nije toliko jednostavan i potrebno je ovu situaciju sagledati iz nekoliko uglova. Prvo i osnovno je da se pod ulaskom u sistem PDV-a, poljoprivredno gazdinstvo praktično posmatra kao bilo koje drugo pravno lice i samim tim postoje i drugačije obaveze i odgovornosti. Ulazak u sistem PDV-a podrazumeva vođenje knjiga i stvara obavezu plaćanja poreza u skladu sa obračunskim periodom. Ovo možda deluje komplikovano za poljoprivrednike ali u suštini to nije. Ako se angažuje dobar knjigovođa, čije usluge koštaju između 4 i 8.000 dinara mesečno, praktično se svi ovi izazovi rešavaju. Međutim, postavlja se pitanje zašto bi iko od poljoprivrednika želeo da uđe u sistem PDV-a i da vodi brigu o plaćanju poreza i obezbeđivanju sve dokumentacije knjigovođi? Odgovor je veoma jednostavan a on se sastoji u tome da li poljoprivrednik ima neke koristi od toga ili ne. Ukoliko poljoprivr

Razgovarajući sa mojim poznanicima koji se bave poljoprivredom, shvatio sam da su njima najveća „boljka“ subvencije koje ne ostvaruju tj. ostvaruju jako male subvencije na godišnjem nivou, koje nisu dovoljne kako bi se pokrila ulaganja u bilo kakav repromaterijal ili gorivo. Naime, u dobrim i rodnim godinama, kada je prinos solidan i kada su cene u žetvi korektne, pitanje subvencija nije toliko značajno, koliko je ono značajno u lošim godinama, kao što je bila prošla. Poljoprivrednici najviše zameraju nadležnim državnim institucijama to što su subvencije izuzetno male i što institucije ne stoje iza njih u godinama kada se ne može stvoriti profit od poljoprivredne proizvodnje. Moramo razumeti poljoprivrednike, jer je njima poljoprivredna proizvodnja osnovni izvor zarade i ako oni tu zaradu ne ostvare, dolaze u jako loš položaj jer nemaju dovoljno novca za osnovne životne potrebe i nemaju mogućnosti da zasnuju proizvodnju ni sledeće godine, pa se tu mogu stvoriti ogromni gubici. Zemlj

Pre neki dan, dok sam čekao red u banci, pričao sam sa poznanikom koji se bavi poljoprivredom o prošloj godini. Naravno i on, kao i velika većina poljoprivrednika, nije bio zadovoljan sa prošlom godinom, iz razloga što je imao najviše posejano soje i kukuruza koji su i najviše podbacili sa prinosom. Ono što je na mene ostavilo najveći utisak tokom našeg razgovora su cene zemljišta koje se uzimaju u zakup. Kako mi je preneo, zbog lošeg roda i previsokih cena, on je prošlu godinu završio u debelom minusu, jer prihode koje je ostvario nisu bili dovoljni da pokriju sve troškove ulaganja, rada i zakupa. Što se tiče cena zakupa, u pojedinim mestima u Bačkoj, one dostižu cene i do 420 EUR po jutru, što znači više od 700 EUR po hektaru. Ovde ne govorimo o državnoj zemlji, već o zemlji koja je u vlasništvu fizičkih lica, koja ne žele da se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, već su zemlju koju imaju u vlasništvu izdali drugim poljoprivrednicima u zakup tj. arendu. Ovde se posta