Aktuelnosti iz poljoprivrede

Sigurno ste čuli za nekoga ko je nasledio zemlju od roditelja ili starih roditelja a on ne planira da je obrađuje, zato što živi u gradu ili jednostavno ne želi da se bavi poljoprivredom? Ovaj tekst će biti posvećen upravo ovim ljudima, koji su dobili zemlju u nasledstvo i ne znaju šta dalje da rade sa njom. Na početku moramo da napravimo razliku između zemlje koja se nalazi u Bačkoj (južna i zapadna Bačka), Sremu i u Banatu. Generalno, zemlja u AP Vojvodini je najkvalitetnija u južnoj Bačkoj i samim tim su i cene zemlje najviše. Za primer ćemo uzeti da se nasleđena zemlja nalazi u Bačkoj i da ista pripada prvoj ili drugoj klasi. Prosečna cena zemlje koju smo uzeli za primer je između 12 i 15.000 EUR po hektaru i u zavisnosti od toga koliko je neko nasledio, ovo predstavlja jako dobar kapital. Prvi izbor, ukoliko naslednik nema nameru da se u bližem budućem periodu bavi obrađivanjem zemlje, je svakako prodaja iste jer su cene trenutno na istorijskom maksimumu. Svakako je preporuka d

Veći deo zime je već iza nas i još nas deli oko mesec dana do početka proleća. Ova zima je, kao što nam je poznato, bila specifična po tome što su temperature bile znato više od uobičajenih, sa malo snega i relativno malo padavina. Bilo kako bilo, ono što očekuje poljoprivrednike u narednom periodu su pripreme za setvu prolećnih kultura, od kojih su najzastupljenije suncokret, soja i kukuruz. Kao i svake godine postavlja se pitanje od strane poljoprivrednika, koju kulturu sejati, u smislu koja kultura može da donese najveći profit. Ova odluka zavisi od nekoliko faktora, od kojih su najbitniji: plodored, tip zemljišta, cenovna očekivanja i sl. Možda je od nabrojanih faktora najbitnija cena tj. koja se može očekivati cena određene kulture u žetvi. Od svih prolećnih kultura, lično smatram da je soja najizvesnija u smislu cene. Za kalkulaciju svakako možemo uzeti da cena soje neće vredeti ispod 300 EUR/t (vrlo verovatno je da će to biti više) a ključna stvar za profitabilnost kod soje,

Svi koji se na neki način bave poljoprivredom (primarni proizvođači, otkupljivači, izvoznici i sl.) gaje nadu da će ova godina biti dobra godina. U prilog tome idu i preliminarne prognoze, koje govore da bi trebalo da bude dovoljno vlage kako bi sve poljoprivredne kulture imale solidan prinos. Naravno, ovo su samo preliminarni podaci a konačni rezultati će se videti u žetvi. Ono što nikako ne bi bilo dobro za našu poljoprivredu je da nam se ponovi prošla godina, koja je bila u poslednjih desetak godina jedna od najgorih. Kao što sam i naveo na početku, očekivanja su da će ova godina biti mnogo bolja od prethodne ali se ne može sa sigurnošću tvrditi da li će biti slična kao i 2016., koja je bila jedna od najboljih u poslednje vreme. Veoma je bitno da ova godina bude dovoljno vlažna, jer su prošle godine skoro svi koji se bave poljoprivredom, počev od samih proizvođača pa sve do izvoznika, pretrpeli ogromne gubitke. Primarni proizvođači su pored manje novca koji su zaradili prošle

Tokom zimskog perioda (mada se ove godine zima i ne može nazvati pravim imenom), uglavnom se po mestima održavaju zimske edukacije. O ovoj temi sam već pisao u jednom od mojih prošlih tekstova ali nije loše ponoviti neke stvari, kako se ne bi zaboravile. Posle nadaleko čuvenog seminara na Zlatiboru, sve semenske i hemijske kuće kreću sa organizovanjem promocija ili edukacija. Fokus u ovom tekstu ću staviti na malo pre napisane dve reči tj. na promociju i edukaciju, jer je suština veoma različita. Imao sam prilike da i samostalno organizujem edukacije za poljoprivrednike, gde sam akcenat upravo stavljao na edukaciju a ne na promociju neke semenske kuće ili sl. Najbolja kombinacija se pokazao odnos od 75% naspram 25% u korist edukacije (75% edukacije, 25% promocije semena, hemije ili mineralnih đubriva). Takođe sam imao prilike da učestvujem i kao gost na nekim nazovi „edukacijama“ gde su svi izlagači (koji su dolazili iz različitih semenskih kuća) hvalili svoje proizvode i konačan