Aktuelnosti iz poljoprivrede

Svakodnevno smo okruženi novim tehnologijama, kao što su računari, pametni telefoni, pametni satovi, GPS uređaji i sl. Ljudi su ih odavno počeli koristiti i one im u mnogome olakšavaju život i posao. Praktično su danas pametni telefoni postali kao neka vrsta produženog dela tela, jer je skoro nezamislivo da se oni svakodnevno ne koriste. Nove tehnologije su pronašle primenu u skoro svakoj sferi našeg života i posla, pa je logično da su one pronašle primenu i u poljoprivredi. Već duži niz godina se u poljoprivredi koriste GPS uređaji u traktoru, koji olakšavaju da se pronađe određena parcela ili da se obrada zemljišta (oranje, priprema za setvu, sejanje i sl.) odradi što pravilnije i efikasnije. GPS tehnologija je danas prilično jeftina i veliki broj poljoprivrednih proizvođača je koristi. Takođe treba napomenuti da se i zalivni sistemi mogu podesiti da rade pomoću mobilne aplikacije, tako da je kontrola zalivnog sistema prilično jednostavna. Ono što predstavlja pravu novinu na našem

Verujem da ste imali priliku da čujete od nekih poljoprivrednika da oni vode knjigu polja. Uglavnom je vođenje knjige polja kod nas vezano za neki standard (na primer: ISCC ili sl.) a ne zato što to poljoprivrednici žele ili što misle da im to može biti korisno. Realnost je upravo drugačija tj. vođenje knjige polja bi trebalo da bude nešto što je korisno za poljoprivrednika i za njegovo gazdinstvo a nikako ovo ne treba smatrati kao nametom, već knjiga polja može poslužiti kao dobar alat za analize i pravljenje kalkulacija. Većina poljoprivrednika u Srbiji ne vodi sopstvene knjige polja, što je prava šteta. Ako nekog poljoprivrednika pitate koliko je njegova proizvodna cena pšenice, soje ili kukuruza, on neće moći da vam da tačan odgovor na to pitanje, jer ne vodi sve troškove koji su nastali prilikom proizvodnje. Postavlja se pitanje, kako poljoprivrednik zna da li je otkupna cena dovoljno dobra za njega ili ne? Većina poljoprivrednika donosi odluke „iz stomaka“ tj. paušalno određuj

Sigurno ste već imali priliku da čujete kako će ove godine konačno zaživeti otkup pšenice po kvalitetu, jer su se sada konačno definisali pravilnici, koji bliže uređuju ovu oblast. Ovakve informacije smo imali priliku da slušamo poslednjih dvadesetak godina no u realnosti je jako malo urađeno kako bi se napravio pomak. U većini zemalja u svetu je normalno da se pšenica otkupljuje u zavisnosti od kvaliteta, prvenstveno po sadržaju proteina, međutim kod nas to i dalje nije slučaj. Poljoprivredniku se ne isplati da seje visokokvalitetne sorte, koje po pravilu imaju manji prinos u odnosu na manje kvalitetne sorte, jer ne postoji dovoljno otkupljivača u Srbiji koji su voljni da poljoprivredniku isplate veću cenu zarad boljeg kvaliteta i ovakvim sistemom je poljoprivrednik drastično oštećen. Sistem ne plaćanja pšenice po kvalitetu, doveo je domaću proizvodnju na jedan veoma nizak nivo tj. u izvozu je poznato da naša pšenica nije kvalitetna, kao što je to recimo mađarska, i time kao zemlja s

Već sam više puta pisao, koje su sve prednosti genetski nemodifikovane soje u odnosu na modifikovanu, ali bi valjalo da je još jednom podsetimo svih tih prednosti. Naime, za nešto više od mesec dana, u zavisnosti od spoljašnje temperature, počeće setva prolećnih kultura a samim tim i setva soje, pa bi bilo dobro da se podsetimo da je genetski nemodifikovana soja mnogo bolja za nas, kako za poljoprivrednike tako i za celo društvo, u odnosu na soju kod koje je rađena modifikacije određenih gena. Srbija je poznata kao zemlja koja može više da proizvede soje u odnosu na njene domaće potrebe što znači da deo naše soje odlazi u izvoz. Svake godine se u Srbiji poseje između 200 i 250.000 hektara i ukoliko prosečan rod bude između 2,5 i 3 t po hektaru, Srbija raspolaže od 500 do 750.000 tona ove veoma vredne uljarice. Ukoliko se ne iskomplikuje ekonomska situacija, kakva je bila prošle godine kada je rod soje bio umanjen, kada izvoz soje praktično nije postojao nego je postojao uvoz od cca