Aktuelnosti iz poljoprivrede

Soja, kao što verujem već znate, predstavlja veoma bitnu uljaricu u Srbiji. Svake godine se u Srbiji zasnuje preko 200.000 hektara pod ovom poljoprivrednom kulturom i u zavisnosti od prinosa, proizvedene količine se kreću od 600.000 do 800.000 tona. Ove količine su i više nego dovoljne za domaće potrebe te Srbija ima značajan potencijal i za izvoz. Takođe, Srbija predstavlja jednu od retkih zemalja u Evropi koja je samoodrživa u pogledu proizvodnje soje. Ono šta najviše ističe Srbiju u odnosu na druge proizvođače soje je to što je 99% soje u Srbiji NON GMO i ovo predstavlja najveću vrednost koju su proizvođači stvorili u proteklih tridesetak godina koliko se soja intenzivno gaji u Srbiji. Ako bi smo sudili na osnovu padavina, ove godine nas očekuje izuzetno dobra žetva. Padavine su pale u pravo vreme tj. bilo je dovoljno vlage prilikom setve i prilikom razvijanja biljaka. Naravno, situacija sa padavinama nije bila ista na teritoriji cele AP Vojvodine ali u Južnobačkom regionu, proiz

Tokom žetve pšenice, jedno od najčešćih pitanja koje dobijam od svojih poznanika je da li prodati pšenicu tokom žetve ili je čuvati i čekati bolju cenu. Naravno, odgovor na ovo pitanje ne može biti univerzalan već zavisi od konkretne situacije u kojoj se proizvođač nalazi.  Često pišem o tome da je potrebno da svaki proizvođač vodi svoje knjige polja (ne moraju to biti prave knjige polja, dovoljno je da bude bilo kakva evidencija), kako bi mogao lako utvrditi cenu koštanja proizvedene pšenice. U troškove, pored repromaterijala, treba ukalkulisati i svo utrošeno vreme, potrošeno gorivo i neku realnu amortizaciju na opremu. Ako se vode svi troškovi, doneti odluku na početno pitanje i nije tako teško. Daćemo jedan konkretan primer: ukupni troškovi proizvodnje pšenice iznose 650 EUR/hektaru, prinos je 6.000 kg/hektaru a pšenica se može prodati odmah u žetvi po ceni od 144 EUR/t. Iz ove kalkulacije zaključujemo da zarada, kada se odbiju svi troškovi, iznosi 214 EUR (144 EUR x 6 t = 864 E

Skoro svako ko živi u Srbiji, imao je priliku da čuje poslednju problematiku sa malinarima, koji su se organizovali i blokirali puteve u jugozapadnim predelima naše zemlje. Ovakva situacija, mada ne toliko dramatična, se ponavlja iz godine u godinu tj. uvek kada dođe do cenovne konfrontacije proizvođača i otkupljivača malina. Koliko god je to moguće, treba razumeti obe strane; malinarima su ponuđeni jako niski cenovni uslovi i ne isplati im se proizvoditi, dok je otkupljivačima interes da plate što manju cenu, kako bi bili konkurentniji na tržištu. Tržišna ekonomija bi trebalo da funkcioniše na malopre navedenom principu tj. cenu određuje dogovor između dve ili više strana. Ukoliko jedna strana, u ovom slučaju proizvođači, nisu zadovoljni sa ponuđenom cenom, oni svoju robu ne prodaju i potencijalno dovode otkupljivače u problem jer oni neće imati dovoljno sirovine za dalju preradu. Sledeći potez otkupljivača mora da bude korekcija cena na više, sve do onog nivoa do kog bi proizvođač

Za nekoliko dana očekuje nas žetva pšenice, koja bi po većini prognoza koje su nam na raspolaganju, trebala biti dobra, više u prinosnom smislu a malo manje u cenovnom. Cene koje se trenutno pominju namerno neću da navodim, jer veoma lako može doći do promene istih kako se žetva bude približavala. Pšenice je u Srbiji posejano značajno više u odnosu na prošlu godinu, najviše na uštrb kukuruza, čije su površine značajno smanjene. Postoji više faktora zašto je takvo stanje a ključni je bio onaj koji se odnosio na sušu tj. pšenica je u prošloj, veoma sušnoj godini, značajno manje stradala od nedostatka vlage u odnosu na soju a posebno u odnosu na kukuruz. U zavisnosti od regije do regije, pšenica generalno izgleda dobro i mogu se očekivati veoma solidni prinosi. Mana je svakako to što je veoma veliki procenat pšenice prošle godine posejan sa nedeklarisanim semenom, što će definitivno dovesti do manjeg kvaliteta pšenice. Setva nedeklarisanog semena nije novost, naprotiv, ona postaje neka