Aktuelnosti iz poljoprivrede

Verujem da ste imali priliku da čujete vest da je kompanija „MK Group“ kupila većinski udeo u kompaniji „Victoria Group“. Ova kupovina predstavlja jednu od najvećih i najznačajnijih kupovina iz oblasti agrara koja se ikada dogodila u Srbiji. Na kompaniju „MK Group“ ne treba trošiti reči jer je manje-više o njima sve poznato. Radi se o najuspešnijoj domaćoj kompaniji koja zapošljava najveći broj ljudi. Pored poljoprivrede, „MK Group“ je prisutna u bankarstvu, turizmu i u obnovljivim izvorima energije (konkretno energija vetra). Pored Srbije, „MK Group“ ima veoma značajan biznis u poljoprivredi u Ukrajini a što se turizma tiče, prisutna je u Sloveniji i u Hrvatskoj. Na jednom panelu na kom sam imao priliku da učestvujem u organizaciji Srpske asocijacije menadžera, gost je bio g. Miodrag Kostić i pitao sam ga, s obzirom da njegova kompanija u poslednje vreme najviše investira u poljoprivredu, bankarstvo i turizam, gde on vidi najveći potencijal. Odgovorio mi je, između ostalog, da i da

Na osnovu nezvaničnih podataka, ovog proleća je posejano nešto više suncokreta na našim njivama u odnosu na prošlu godinu. Procene su da je posejano negde oko 250.000 hektara. Suncokret se obično gaji na peskovitim zemljištima, kojih najviše ima u Banatu i na severu Bačke. Suncokret je zahvalna kultura za uzgoj. Veoma je otporan na temperaturu, tako da ako bi smo ga poredili sa sojom ili kukuruzom, on manje strada u godinama u kojima su ekstremno visoke temperature. Takođe, veoma je pogodan za uzgoj na lošijim zemljištima, gde uz adekvatnu agrotehničku pripremu, može dati solidne prinose. Suncokret je prvenstveno namenjen kao sirovina za uljarsku industriju, međutim ljuska od suncokreta (suncokretova sačma) veoma je pogodna za ishranu životinja, tako da se iz suncokreta može iskoristiti celo zrno. Gledajući unazad nekoliko godina, površine pod kojima se seje suncokret u Srbiji, prvenstveno u AP Vojvodini, su manje više slične. Jedne godine se poseje nešto više, dok sledeće se taj br

Svaki poljoprivrednik, koji se bavi ratarskom proizvodnjom, može reći da je ova godina, barem što se tiče pšenice u prinosnom smislu, veoma dobra. Bilo je dovoljno padavina tokom vegetacije, što je uticalo na to da se ostvari solidan rod. Nažalost, padavine su znatno uticale na produženje potrebnog vremena za žetvu. Ove godine je žetva praktično počela polovinom juna meseca, što je oko desetak dana ranije u odnosu na višegodišnji prosek. Da nije bilo obilnih padavina tokom juna meseca, verovatno bi se žetva završila i u prvoj nedelji jula. Ovako, ostaje nam da vidimo kada će se žetva završiti kako bi smo kompletno sumirali utiske. S obzirom da je žetva u toku, još je rano da govorimo o konačnim analizama, kako u smislu prinosa, tako i u smislu kvaliteta, ali neke informacije su nam već sada dostupne. Krenimo redom; u jesen prošle godine je posejano značajno više pšenice u odnosu 2016. godinu. Određene procene govore da je posejano između 650.000 i 700.000 hektara (okvirno oko 675.00