Aktuelnosti iz poljoprivrede

S obzirom da je žetva suncokreta pri kraju tj. na velikom delu terena je ona već završena, možemo polako sumirati utiske, kako bi smo videli da li je ova godina bila uspešna ili ne. Kao što to biva i svake godine, neizbežni su problemi koji su pratili ovu žetvu. Naime, poljoprivrednici ne mogu da budu nezadovoljni prinosom, jer su prinosi na skoro svim terenima zadovoljavajući, negde više a negde manje, ali mogu biti nezadovoljni cenom. Kako sada stvari stoje, veoma je teško da će cena za poljoprivrednike biti veća od 30-31 din, jer su skoro sve uljare izašli sa cenama u ovom okviru. Određena udruženja poljoprivrednika su preko medija saopštila da im je minimalno prihvatljiva cena od 35 din ali je mala verovatnoća će njihove želje biti ispunjene. Ovom prilikom se nećemo baviti da li su cene sa kojima su izašle uljare uredu, niti ćemo se baviti zahtevima određenih udruženja, već ćemo samo konstatovati da i ove godine postoji nesklad između toga šta su kupci spremni da plate i onoga š

U prethodnom periodu sam već pisao šta možemo očekivati od soje ove godine a kako se žetva približava, ne bi bilo loše da se još jednom podsetimo. Naime, ova godina, kao što je bilo i očekivano, biće jedna od najboljih godina u poslednje vreme, barem što se tiče soje.  Godina će biti dobra, kako u prinosnom smislu, tako i po cenovnom smislu, barem što se tiče prognoza. Padavine su došle u optimalnom momentu i sada stabljike soje izgledaju izuzetno dobro. Ukoliko nas posluži dobro vreme do kraja septembra, imaćemo dovoljno količina za sopstvene potrebe ali će i određene količine završiti u izvozu. Ne treba napominjati da je naša soja jedna od najboljih u Evropi, jer je skoro sva soja koja se gaji kod nas genetski nemodifikovana. Uz prilično standardan broj površina pod sojom (na osnovu nekih procena taj broj je između 220.000 i 240.000 hektara), uz rod koji u proseku ne bi smeo biti manji od 3,5 t/hektaru, ove godine možemo očekivati ukupan rod od oko 750.000-800.000 tona. Ove količi

Kako stvari trenutno stoje, ova godina bi trebala da bude izuzetno dobra što se tiče kukuruza, u prinosnom smislu. Naime, u Srbiji je ovog proleća posejano oko 900.000 hektara, što znači da ukoliko bi prosečan rod bio 8 tona po hektaru, Srbija bi proizvela oko 7 miliona tona kukuruza. Trenutne vremenske prilike su veoma dobre za kukuruz tj. kukuruz je dobio u optimalnim periodima dovoljno kiše. Ukoliko bi pala još jedna ozbiljnija kiša do žetve, mogli bi smo slobodno reći da će ova godina biti jedna od najboljih u prethodnom periodu. Bolesti se pojavljuju sporadično, ali ništa ozbiljno što bi moglo eventualno da ugrozi ukupan rod. Na osnovu svih zapažanja, već danas možemo slobodno reći da ćemo imati dovoljno količina, kako bi se podmirile sve domaće potrebe i kako bi se podmirile potrebe izvoznika. Ostaje samo da se vidi kakva će biti konačna cena kukuruza tokom žetve. Kako sada stvari stoje, na osnovu prognoza i mišljenja relevantnih stručnjaka, bojim se da poljoprivredni proizvođ

Sada, kada se žetva pšenice konačno završila, možemo sumirati rezultate i na osnovu tih rezultata konstatovati da li je ovogodišnja žetva pšenice bila uspešna ili ne.  Krenućemo redom. Na osnovu zvaničnih podataka Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je u Srbiji bilo posejano oko 650.000 hektara pšenice. Ovaj broj predstavlja rast od cca. 16% u odnosu na žetvu iz 2017. godine. Rast površina pod pšenicom ne treba da čudi, jer su proizvođači želeli da izbegnu već dobro poznatu sušu, koja je zadesila Srbiju tokom 2017. godine. Što se tiče prinosa, na osnovu zvaničnih podatka on je na nivou od 4,7 t po hektaru, mada nezvanično, taj prinos je nešto veći i on dostiže oko 5 tona. Na osnovu podataka o posejanim površinama i prosečnog prinosa, lako dolazimo do zaključka da je u Srbiji proizvedeno više od 3 miliona tona, što će biti dovoljna količina za domaće potrebe i za izvoz. Generalno, proizvođači mogu biti zadovoljni prinosom ove godine, jer pšenica skoro nigde nije podbacila