S obzirom da je žetva suncokreta pri kraju tj. na velikom delu terena je ona već završena, možemo polako sumirati utiske, kako bi smo videli da li je ova godina bila uspešna ili ne.
Kao što to biva i svake godine, neizbežni su problemi koji su pratili ovu žetvu. Naime, poljoprivrednici ne mogu da budu nezadovoljni prinosom, jer su prinosi na skoro svim terenima zadovoljavajući, negde više a negde manje, ali mogu biti nezadovoljni cenom. Kako sada stvari stoje, veoma je teško da će cena za poljoprivrednike biti veća od 30-31 din, jer su skoro sve uljare izašli sa cenama u ovom okviru. Određena udruženja poljoprivrednika su preko medija saopštila da im je minimalno prihvatljiva cena od 35 din ali je mala verovatnoća će njihove želje biti ispunjene. Ovom prilikom se nećemo baviti da li su cene sa kojima su izašle uljare uredu, niti ćemo se baviti zahtevima određenih udruženja, već ćemo samo konstatovati da i ove godine postoji nesklad između toga šta su kupci spremni da plate i onoga šta proizvođači očekuju. Ovakva politika se ponavlja iz godine u godinu i sigurno ona nije dugoročno održiva. Sledeće godine, ako većina proizvođača bude nezadovoljna sa ponuđenom cenom, smanjiće se površine pod suncokretom, što će za posledicu imati manje proizvedenih količina za domaće uljare i manje količina namenjenih za izvoz. Ovakvo stanje je moguće rešiti sa nekoliko alata koji se primenjuju u svetu a najčešće je to terminsko ugovaranje ili neki oblik koji je sličan ovom sistemu. Pošteno bi bilo da recimo domaće uljare, pre setve suncokreta, daju javno saopštenje koje se odnosi na raspon cena suncokreta koje može poljoprivrednik očekivati u vreme žetve. Na ovakav način, oni poljoprivrednici koji neće u proleće da sklope terminske ugovore sa otkupljivačima, bi imali mogućnost da donesu odluku, da li će im se isplatiti setva suncokreta ili ne, s obzirom da imaju okvirne podatke koji se odnose na troškove inputa, goriva, zakupa i sl. Ukoliko već uljare nisu zainteresovane da terminski ugovaraju suncokret, što je veoma loše za domaći agrar, javno saopštenje o očekivanim cenama suncokreta, koje bi bilo objavljeno pre žetve, koliko-toliko bi popravilo sliku u vezi suncokreta. I dalje tvrdim da je najispravniji i najpošteniji način terminsko ugovaranje, gde su obe strane u podjednakom riziku i gde imaju podjednaku šansu za ostvarivanje dobrih rezultata. Sve dok se ovaj sistem ne implementira kod nas, imaćemo situaciju kao ove godine, u kojoj su poljoprivrednici nezadovoljni. Drugi veliki problem koji je pratio ovu žetvu je logistika tj. bio je primetan nedostatak kamiona za prevoz robe. Prevoznici su ovaj problem opisali na način da jednostavno nemaju dovoljan broj vozača iz razloga što je velika većina otišla u inostranstvo, jer im se tamo pružaju mnogo bolji radni uslovi. Ovakva situacija treba da bude opomena za nadležne, kako se ne bi dogodilo da ostanemo u potpunosti bez vozača i time parališemo sve buduće žetve.
Sve u svemu, očekivanja od ove godine su bila prilično visoka, jer je ovo izuzetno dobra godina za poljoprivredu, u prinosnom smislu, iz razloga što su nam vremenski uslovi išli na ruku. Međutim, sve ostale stvari koje su se tokom žetve izdešavale, doprinele su tome da poljoprivrednicima ova godina ne ostane u lepom sećanju, jer se nisu ostvarile njihove očekivane zarade.
Kao što to biva i svake godine, neizbežni su problemi koji su pratili ovu žetvu. Naime, poljoprivrednici ne mogu da budu nezadovoljni prinosom, jer su prinosi na skoro svim terenima zadovoljavajući, negde više a negde manje, ali mogu biti nezadovoljni cenom. Kako sada stvari stoje, veoma je teško da će cena za poljoprivrednike biti veća od 30-31 din, jer su skoro sve uljare izašli sa cenama u ovom okviru. Određena udruženja poljoprivrednika su preko medija saopštila da im je minimalno prihvatljiva cena od 35 din ali je mala verovatnoća će njihove želje biti ispunjene. Ovom prilikom se nećemo baviti da li su cene sa kojima su izašle uljare uredu, niti ćemo se baviti zahtevima određenih udruženja, već ćemo samo konstatovati da i ove godine postoji nesklad između toga šta su kupci spremni da plate i onoga šta proizvođači očekuju. Ovakva politika se ponavlja iz godine u godinu i sigurno ona nije dugoročno održiva. Sledeće godine, ako većina proizvođača bude nezadovoljna sa ponuđenom cenom, smanjiće se površine pod suncokretom, što će za posledicu imati manje proizvedenih količina za domaće uljare i manje količina namenjenih za izvoz. Ovakvo stanje je moguće rešiti sa nekoliko alata koji se primenjuju u svetu a najčešće je to terminsko ugovaranje ili neki oblik koji je sličan ovom sistemu. Pošteno bi bilo da recimo domaće uljare, pre setve suncokreta, daju javno saopštenje koje se odnosi na raspon cena suncokreta koje može poljoprivrednik očekivati u vreme žetve. Na ovakav način, oni poljoprivrednici koji neće u proleće da sklope terminske ugovore sa otkupljivačima, bi imali mogućnost da donesu odluku, da li će im se isplatiti setva suncokreta ili ne, s obzirom da imaju okvirne podatke koji se odnose na troškove inputa, goriva, zakupa i sl. Ukoliko već uljare nisu zainteresovane da terminski ugovaraju suncokret, što je veoma loše za domaći agrar, javno saopštenje o očekivanim cenama suncokreta, koje bi bilo objavljeno pre žetve, koliko-toliko bi popravilo sliku u vezi suncokreta. I dalje tvrdim da je najispravniji i najpošteniji način terminsko ugovaranje, gde su obe strane u podjednakom riziku i gde imaju podjednaku šansu za ostvarivanje dobrih rezultata. Sve dok se ovaj sistem ne implementira kod nas, imaćemo situaciju kao ove godine, u kojoj su poljoprivrednici nezadovoljni. Drugi veliki problem koji je pratio ovu žetvu je logistika tj. bio je primetan nedostatak kamiona za prevoz robe. Prevoznici su ovaj problem opisali na način da jednostavno nemaju dovoljan broj vozača iz razloga što je velika većina otišla u inostranstvo, jer im se tamo pružaju mnogo bolji radni uslovi. Ovakva situacija treba da bude opomena za nadležne, kako se ne bi dogodilo da ostanemo u potpunosti bez vozača i time parališemo sve buduće žetve.
Sve u svemu, očekivanja od ove godine su bila prilično visoka, jer je ovo izuzetno dobra godina za poljoprivredu, u prinosnom smislu, iz razloga što su nam vremenski uslovi išli na ruku. Međutim, sve ostale stvari koje su se tokom žetve izdešavale, doprinele su tome da poljoprivrednicima ova godina ne ostane u lepom sećanju, jer se nisu ostvarile njihove očekivane zarade.
Коментари
Постави коментар