Aktuelnosti iz poljoprivrede

Pre nekoliko dana, učestvovao sam na konferenciji, koju je organizovala jedna banka koja posluje u Srbiji a koja se odnosila na temu digitalizacije. Najkraće rečeno, digitalizacija je nešto šta nas sve očekuje, kako privredu, tako i obične građane, jer će se u bližem budućem periodu velika većina stvari odvijati on-line. Postavlja se pitanje, da li je naša poljoprivreda spremna za digitalizaciju? Odgovor svakako nije jednostavan ali ću pokušati dati jednostavan odgovor na ovo pitanje, a on je ne. Na današnji dan, naša poljoprivreda, kao ni naša privreda generalno, čast nekim izuzecima, nije spremna za digitalizaciju i potrebno je uraditi velike napore kako bi smo se pripremili a kasnije i implementirali digitalne segmente u naše živote i u naše poslovanje. Nekako vlada mišljenje da je poljoprivreda grana koja teško prihvata inovacije i modernizaciju i ako bi smo uradili manju analizu, veoma je verovatno da bi smo došli do istog zaključka. Velika većina naših poljoprivrednika ne kori

Domaća poljoprivreda, u ovakvom obliku u kom je ona danas, stvara respektabilan suficit za našu državu. U zavisnosti od godine, taj suficit je nekad veći a nekad manji ali je on suficit, skoro nikad nije bio deficit, ako gledamo unazad nekoliko godina. To praktično znači da kao zemlja izvozimo više poljoprivrednih sirovina i njihovih prerađevina u odnosu nego što ih uvozimo. Svi se možemo složiti da Srbija ne spada u red razvijenih zemalja. Upravo ovo govore sve činjenice, počev od prosečne zarade, kvaliteta celokupne infrastrukture pa sve do samog životnog standarda generalno. Poljoprivreda takođe nije izuzetak tj. ona nije na najvišem nivou u poređenju sa drugim, razvijenijim zemljama. Takođe se možemo složiti da su investicije u poljoprivredu nedovoljne, bez obzira na napore i težnje nadležnih ministarstava da se ova situacija poboljša. Budžet za poljoprivredu je relativno skroman i ne može da zadovolji sve zahteve a kamoli da se bavi razvojem ove grane, koja konstantno stvara do

Ko god se na bilo koji način bavi poljoprivrednom, bilo primarnom proizvodnjom ili trgovinom, zna da je svaka godina drugačija tj. specifična na svoj način i da je jako teško donositi odluke na bazi nekih prošlih godina. Tako ni ova godina nije bila izuzetak. Ove godine smo imali odličan rod a tome su prethodile adekvatne i pravovremene padavine, kao i optimalne temperature koje su pratile razvoj biljaka. Takođe, zbog malog broja padavina, bilo je moguće sve poslove završiti već polovinom oktobra (žetva kukuruza), što ranijih godina nije bio slučaj. Ako bi smo gledali samo ovaj segment, mogli bi smo reći da je ova godina bila idealna i da bi bilo jako dobro sa su sve naredne godine slične kao i ova. Međutim, optimalno vreme i mali broj padavina tokom avgusta, septembra i oktobra meseca je pogodovao tome da se žetve obave u rekordnom vremenu ali nije pogodovao svim ostalim poslovima koje je potrebno uraditi. Počećemo od uljane repice, koja nije, zbog nedostatka vlage u zemljištu, pos

Pre nekoliko dana, na mejl mi je stigao dopis (dopis je zvanično bio upućen Ministarstvu poljoprivrede), od strane jednog poslovnog udruženja iz Novog Sada, koje zastupa interese mlinara, pekara ili uopšte proizvođača pšenice. Dopis se odnosio na inicijativu da se, počev od 2019. godine, stimulišu proizvođači pšenice na takav način da dobijaju 2 din/kg za proizvodnju pšenice „poboljšivača“. Iskreno, svi navedeni predlozi u gore pomenutom dopisu su u skladu sa mojim načinom razmišljanja. Srbija, pored veoma pogodnog zemljišta i adekvatnih klimatskih uslova, ne može se pohvaliti da ima proizvodnju kvalitetne pšenice. Kao jedan od najbitnijih razloga za ovaj problem je svakako setva nedeklarisanog semena. Po nekim procenama, čak i do 60% pšenice koja se poseje u Srbiji potiče od nedeklarisanog semena. U ovakvim uslovima prosto je nemoguće postići odgovarajući ili ujednačen kvalitet, tako da i ne treba da čudi što naša pšenica nije previše atraktivna, za razliku od soje. Inicijativom se