Aktuelnosti iz poljoprivrede

Pre izvesnog vremena, razgovarao sam sa prijateljicom čija se kompanija bavi proizvodnjom pesticida. Njena kompanija, uz to što proizvodi pesticide, bavi se i uvozom istih. Iz tog razgovora su mi bili najinteresantniji podaci o količinama pesticida koje se proizvedu i koje se uvezu u Srbiju. Generalno gledano, te količine su veoma velike i postavlja se pitanje kako će izgledati obradive površine u budućnosti, ako će se i dalje primenjivati ovako velike količine pesticida na našim njivama? Kao što je poznato, konvencionalna ili uobičajena poljoprivredna proizvodnja podrazumeva značajnu upotrebu mineralnih đubriva i hemijskih zaštitnih sredstava/pesticida. Šira primena pesticida u Srbiji zastupljena je najviše u poslednjih 20-ak godina. Pre toga, odstranjivanje korova na njivama se vršilo ručnim ili mehaničkim putem, što je iziskivalo veliko angažovanje ljudske radne snage i velike troškove za proizvođača. Razvoj tehnologije proizvodnje pesticida doprineo je tome da pesticidi postanu

U poslednje vreme često u medijima možemo čuti informacije koje se odnose na pružanje podrške ženskom preduzetništvu. Svaki predlog ili ideja je za pohvalu iz razloga što ne bi trebalo praviti razliku između muškarca i žene preduzetnika, već njihova prava, mogućnosti i inicijative moraju biti iste. Takođe i u poljoprivredi ne treba praviti razliku tj. žene poljoprivrednici i muškarci poljoprivrednici treba da imaju iste šanse i mogućnosti. Žene predstavljaju veoma bitan element u svakoj privrednoj grani. U Srbiji je i dan danas uobičajeno da poslove delimo na muške i ženske, što generalno nije dobra praksa. Naravno, neki poslovi koji su fizički zahtevni jednostavno nisu prikladni ženama ali veliku većinu poslova žene i muškarci mogu obavljati na jednak način. U poljoprivredi takođe postoji razlika između muških i ženskih poslova. Nekako se nametnulo da je žena ta koja radi sve one propratne stvari u jednom gazdinstvu a muškarac vodi glavnu reč i donosi odluke. Vremena se menjaju ali

Ne znam da li ste imali priliku da čujete vest, koja se odnosi na besplatno osiguranje useva za poljoprivrednike? Ova tema se pominjala u medijima u prethodnom periodu tj. bilo je reči o njoj na jednoj konferenciji osiguranja. Ostaje da se vidi da li će se naći model finansiranja koji bi mogao da podrži ovu ideju. Kao što je poznato, poljoprivrednici u Srbiji nisu previše skloni tome da osiguravaju svoje parcele. Po nekim podacima, samo 10% poljoprivrednika osigurava svoje parcele od osnovnih rizika. Razlozi za ovako mali procenat osiguranja su raznorazni a najčešće se pominje nepoverenje u osiguravajuće kuće i nedovoljna nadoknada štete kada se ona dogodi. Sada se nećemo baviti osiguravajućim kućama, njihovim ponudama, načinom poslovanja i procenom štete, već ćemo se baviti poljoprivrednicima. Ne ulazeći u razloge zbog čega određeni poljoprivrednik ne želi da osigura svoje parcele, lako možemo zaključiti da svest o osiguranju kod poljoprivrednika nije na dovoljno visokom nivou. Pov

Na današnji dan, svako ko se bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, je većinu svojih poslova za ovu godinu završio. Tokom oktobra i novembra, vršena je setva pšenice i ječma i završena je obrada zemljišta, iako vremenski uslovi nisu bili baš najpogodniji. Sada nastupa period zatišja u koji se može iskoristiti na razne načine. Jedan on načina svakako može biti i pravljenje planova za sledeću godinu. Takođe, ovaj period je izuzetno pogodan za edukaciju, pa tako, zbog manjka vremena koje se nije moglo tokom godine odvojiti za ovu stvar, sada je moguće posvetiti vreme i ovoj oblasti. Pravljenje planova predstavlja veoma bitan segment u radu svakog gazdinstva. Bilo bi poželjno kada bi svako gazdinstvo imalo jasan plan šta će to raditi sledeće godine i u kom obimu. Za donošenje odluka, kako u poljoprivredi, tako i u svim ostalim delatnostima, neophodne su informacije na osnovu kojih se mogu donositi odluke. S obzirom da je poljoprivreda specifična oblast, ne postoje kvalitetne infor