Aktuelnosti iz poljoprivrede

Pre neki dan sam pročitao vest, da su se poljoprivrednici, pre svega proizvođači voća i povrća iz AP Vojvodine, organizovali kako bi izlagali na poljoprivrednom sajmu u Nemačkoj. Organizovali su se uz pomoć nadležnih institucija, koje su zadužene za razvoj poljoprivrede u AP Vojvodini. U nekim drugačijim okolnostima, ovakva vest i ne bi bila neka vest koja je vredna pomena. Međutim, poznavajući naš način rada, konkretno zajedničkog rada u poljoprivredi, ova vest predstavlja jednu dobru osnovu za sve buduće aktivnosti koje se odnose na zajednički nastup poljoprivrednika na sajmovima u inostranstvu. U poslednjih nekoliko godina, radi se na tome da se podigne svest kod poljoprivrednika u smislu da je potrebno udruživati se, kako bi se povećala efikasnost, kako same proizvodnje, tako i nabavke i prodaje. Posvećuje se određena pažnja zadrugama, koje se ponovo osnivaju u Srbiji i ovo predstavlja dobar signal da će se u narednom periodu nešto promeniti po ovom pitanju. Naime, naši poljopri

Ukoliko niste imali priliku do sada da čujete, predlažem vam da odete na sajt Razvojnog fonda Vojvodine i tamo se informišete o aktuelnim konkursima tj. dugoročnim kreditima koji se odnose na poljoprivredu.  Uobičajeno je da poljoprivrednik razmišlja o kreditima, ukoliko planira određenu investiciju u vidu nove mehanizacije, izgradnje skladišta, kupovine zemlje i sl. Naravno, kao i kod svih kredita, ključna stvar je kamata, koja ukoliko je visoka, može ugroziti otplatu kredita. Pre bilo kakve investicije, neophodno je napraviti/imati dobar biznis plan, kako bi poljoprivrednik stekao jasnu finansijsku predstavu o budućim otplatama kredita. Ovde ne mislim o biznis planu koje traže banke ili neke druge institucije koje pozajmljuju sredstva, već mislim na kalkulaciju u kojoj će se uzeti u obzir svi prihodi i svi rashodi koje ima poljoprivrednik. Ukoliko takva kalkulacija pokaže da je moguće finansirati otplatu iz prihoda, bilo trenutnih ili budućih koje će investicija doneti, ne treba d

Na osnovu podataka jednog domaćeg renomiranog udruženja, u jesen je u Srbiji posejano 620.000 hektara pšenice i oko 45.000 hektara uljane repice. Sami podaci nam govore da su površine pod pšenicom i uljanom repicom na sličnom nivou kao i prošle proizvodne godine. Međutim, potrebno je obratiti pažnju na to kakav ćemo kvalitet i kvantitet, prvenstveno kod pšenice, dobiti tokom žetve. Što se tiče kvaliteta, već sada je jasno da naša pšenica neće biti ujednačenog kvaliteta, iz razloga što je posejana velika količina nedeklarisanog semena. Ovaj problem se vuče već decenijama u nazad i kako sada stvari stoje, nije verovatno da će se u dogledno vreme on rešiti. Potrebno je uložiti dosta vremena, kao i sredstava, kako bi Srbija postala poznata po proizvodnji kvalitetne pšenice. Neke države su to rešile na prilično elegantan način a jedan od njih je svakako nemogućnost dobijanja subvencija ukoliko se seje nedeklarisano seme. Takođe, ne treba zaboraviti i faktor stimulacije za proizvođače tj.

Već nekoliko puta sam pisao o ovoj temi ali se nekako nameće potreba da se ovo pitanje ponovo otvori, kako bi se ukazalo na to koliko je edukacija važna u svakom poslu, pa tako i u poljoprivredi. Trenutno, poljoprivrednici nemaju velikih obaveza oko tekućih poslova te je ovo vreme idealno iskoristiti za edukaciju i usavršavanje, kako bi se održao korak sa vremenom i kako bi se postigli bolji rezultati sledeće proizvodne godine. Tokom januara i februara, brojne semenske kuće, kao i distributeri hemijskih zaštitnih sredstava, organizovaće prezentacije i edukacije za poljoprivrednike. Većina ovakvih skupova je komercijalne prirode tj. prezentuju se proizvodi i preparati koje te kuće proizvode ili distribuiraju. Ovakve prezentacije treba posećivati jer se na njima poljoprivrednik može upoznati sa određenim novinama, koje mu mogu biti korisne prilikom zasnivanja proizvodnje. Na žalost, većina ovakvih prezentacija se završava samo na reklamiranju asortimana i na kasnijem druženju uz jelo