Пређи на главни садржај

Uljana repica

Uljana repica, polako ali sigurno, postaje veoma atraktivna poljoprivredna kultura za gajenje u Srbiji. Naime, prethodnih godina na nivou Srbije, uglavnom je bilo posejano između 25.000 i 30.000 ha a ove godine su površine pod uljanom repicom praktično duplirane, tako da je u celoj Srbiji posejano oko 70.000 ha. Nekada se uljana repica prvenstveno gajila u severnim delovima AP Vojvodine, a sada je slučaj da se ova kultura proširila na sve delove Srbije.

Ne treba da čudi odluka poljoprivrednika što su ove godine posejali znatno više uljane repice i pšenice, jer su ove dve kulture u prethodnoj godini pretrpeli manje gubitke zbog suše iz razloga što se žetva ovih kultura obavlja pre najviših letnjih temperatura. Činjenica je da se klima, kako u Srbiji, tako i u celom svetu menja, te u skladu sa ovim promenama, potrebno je razmišljati o tome koja kultura se može pokazati kao najbolja. Uljana repica je sigurno jedna od kultura koje imaju potencijal. Nekada je od uljarica soja bila najatraktivnija kultura za gajenje, iz razloga stabilnijeg prinosa i stabilnije cene (ovo važi za južno-bački region) ali se polako uljana repica nameće kao dobra i sigurna alternativa. U zavisnosti od regiona u kome se gaji uljana repica, prinosi mogu biti od 2-3,5 t po hektaru, što uz projektovanu cenu na nivou nešto višem od cene soje (primer: 330 EUR/t), može biti sigurna zarada za poljoprivrednike. Problem može da predstavlja to što oni poljoprivrednici koji nikada nisu gajili uljanu repicu, ne znaju sve stvari koje se moraju ispoštovati, kako bi profit od ove kulture bio zadovoljavajući. Uz adekvatnu pripremu zemljišta i setvu u optimalnom roku (optimalan rok za setvu je od kraja avgusta do polovine septembra), veoma treba obratiti pažnju na termin žetve tj. potrebno je proceniti tačno vreme skidanja uljane repice, kako se ne bi dogodio preveliki rastur. Takođe treba napomenuti, zbog izuzetno sitnog zrna, mogući su veliki rasturi prilikom transporta i manipulacije i ovi rasturi, ukoliko se ne obrati dovoljno pažnje, mogu biti i do 20% od prinosa. Treba napomenuti i to, da je uljana repica sigurno biljka koja ima veoma veliku primenu, kako u ljudskoj ishrani (u Severnoj Americi je veoma popularno ulje od uljane repice) tako i u industriji goriva tj. konkretno Bio-dizela. Određene zapadne zemlje su uvele regulativu, da se određeni procenat Bio-dizela mora mešati sa klasičnim Dizel gorivom, u cilju smanjenja zagađenja i vođenja brige o životnoj okolini.

Kao što sam već naveo, uljana repica ima dobar potencijal za gajenje, kako u Srbiji, tako i u celom svetu. Prilično je sigurno da će tražnja za njom biti konstantna ili će rasti iz godine u godinu, što predstavlja siguran temelj za plasman ovog, izuzetno zahvalnog, poljoprivrednog proizvoda.
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ulazak poljoprivrednika u sistem PDV-a

Često se postavlja pitanje od strane poljoprivrednika, da li je bolje da gazdinstvo uđe u sistem PDV-a ili ne. Odgovor nije toliko jednostavan i potrebno je ovu situaciju sagledati iz nekoliko uglova. Prvo i osnovno je da se pod ulaskom u sistem PDV-a, poljoprivredno gazdinstvo praktično posmatra kao bilo koje drugo pravno lice i samim tim postoje i drugačije obaveze i odgovornosti. Ulazak u sistem PDV-a podrazumeva vođenje knjiga i stvara obavezu plaćanja poreza u skladu sa obračunskim periodom. Ovo možda deluje komplikovano za poljoprivrednike ali u suštini to nije. Ako se angažuje dobar knjigovođa, čije usluge koštaju između 4 i 8.000 dinara mesečno, praktično se svi ovi izazovi rešavaju. Međutim, postavlja se pitanje zašto bi iko od poljoprivrednika želeo da uđe u sistem PDV-a i da vodi brigu o plaćanju poreza i obezbeđivanju sve dokumentacije knjigovođi? Odgovor je veoma jednostavan a on se sastoji u tome da li poljoprivrednik ima neke koristi od toga ili ne. Ukoliko poljoprivr
Постави коментар
Прикажи све

Edukacija poljoprivrednika

Nakon završetka skoro svih radova za ovu godinu, za poljoprivrednike dolazi period kada su smanjene aktivnosti i kada treba razmišljati o tome kako iskoristi zimsko vreme, jer obavljanje nekih većih i ozbiljnijih poslova nije moguće. Preporuka je da se ovo vreme iskoristi kako za odmor, tako i za edukaciju kako bi poljoprivrednici što spremniji dočekali sledeću godinu. Krajem januara i tokom februara, skoro u svakom mestu u Srbiji promoteri i zastupnici hemijskih i semenarskih kuća organizuju edukacije ili promocije za poljoprivrednike. Imao sam prilike da organizujem ovakve edukacije i slobodno mogu reći da se postiže dobar efekat. Poljoprivrednici dolaze na ove edukacije prvenstveno zbog druženja ali i da razmene mišljenja između sebe i da nešto nauče. Mana ovakvih edukacija je to što je ipak promocija na prvom mestu a tek onda dolazi struka. Tokom zimskih meseci se organizuju i razni stručni skupovi, kako na Zlatiboru, tako i na ostalim naučnim institucijama u Srbiji. Svakako je
Постави коментар
Прикажи све

Primena inovacija u poljoprivredi

Pre nekoliko dana, pročitao sam podatak da je jedan naš institut, koji se bavi poljoprivrednim inovacijama, osmislio uređaj za brzo određivanje azota u zemljištu. Ovakav uređaj je veoma bitan za dalji razvoj poljoprivrede iz razloga što će omogućiti poljoprivrednicima da na licu mesta provere sadržaj azota u zemljištu i da u skladu sa tim podacima, dodaju zemlji onoliko azota koliko je to potrebno, bez nepotrebnog razbacivanja mineralnog đubriva. Inovacije, kako u poljoprivredi, tako i u svim ostalim granama predstavljaju veoma važan faktor za razvoj određene oblasti. Poljoprivreda, barem je kod nas takva percepcija, predstavlja granu u kojoj inovacije nisu toliko izražene, što složićemo se, nije tačno. Poljoprivreda je izuzetno pogodna za inovacije, ukoliko se one rade na pravilan način. Gore navedeni uređaj predstavlja samo jedan segment od mogućnosti koje nudi poljoprivreda a koje se odnose na inovacije. Pre dvadesetak godina GPS sistem u traktorima je spadao samo u domen naučne
Постави коментар
Прикажи све