Aktuelnosti iz poljoprivrede

Za nekoliko dana, ako nas posluži vreme, očekuje nas jedna od prvih žetvi ove godine tj. žetva ječma. Generalno, ječam ne izgleda loše ali stanje ječma zavisi od regije do regije ali u onim oblastima koje su dobile dovoljan broj padavina, rod ječma bi trebao biti dobar. Srbija se ne može pohvaliti sa velikim brojem površina pod ječmom, u odnosu na druge ratarske kulture koje se gaje a ovde prvenstvenom mislim na pšenicu, kukuruz, soju i suncokret. Ječam se gaji za potrebe proizvodnje ječmenog slada (takozvani ječam „pivarac“) i za ishranu stoke. Generalno, izvoz i otkup ječma je mnogo manji u odnosu na pomenute druge ratarske kulture. Cenu ječma u žetvi određuje tržište i ona često zna da bude ne adekvatna za proizvođače. Što se tiče prinosa, ječam (stočni) generalno manje rađa u odnosu na pšenicu, tako da ga uglavnom proizvode oni poljoprivrednici koji se i dalje bave stočarstvom (kao što je poznato, stočarstvo je na veoma niskim granama u Srbiji i veoma veliki broj stočara je odus

U poslednje vreme smo imali priliku da čujemo državne zvaničnike koji su izneli podatak da se u Srbiji navodnjava samo 3-4% poljoprivrednog zemljišta, što predstavlja jako mali procenat naspram razvijenijih država, u kojima taj procenat dostiže i do 70%. Naravno, zbog ovako malog procenta površina pod sistemima za navodnjavanje, rizik od suše je veoma visok u Srbiji. Uglavnom poljoprivrednici se samo nadaju da će godina biti dobra i da će ostvariti neki profit. U današnje vreme, kada je tehnologija značajno napredovala, kada su dostupna sredstva, bilo subvencionisana ili bespovratna, samo nadanje da će godina biti dobra i vlažna, nije dovoljno. Treba raditi na tome da se rizik od suše značajno smanji. Imamo tu sreću da živimo u regiji koja ima izuzetno dobar kvalitet zemljišta, imamo dovoljan broj vodnih prirodnih bogatstava (Dunav, Tisa, Sava…) a i naši preci su nam ostavili kanal Dunav-Tisa-Dunav, koji je, između ostalog, i bio namenjen za navodnjavanje a i odvodnjavanje poljopriv

Setva svih prolećnih kultura je odavno završena i sada već možemo polako da sumiramo utiske, da li je ona dobro odrađena ili ne. Vreme nas je generalno poslužilo sa napomenom da bi smo sigurno bili svi zadovoljniji da je bilo malo više kiše nakon same setve, ali šta je tu je. Ako ne dođe do ekstremno visokih temperatura, trebalo bi da ova godina bude dobra za proizvođače. Što se tiče same setve, kao što to i obično biva, u Srbiji je najviše posejano kukuruza a suncokret i soja su zasejani na sličnim površinama kao i prošle godine. Napominjem da su ovo procene i nezvanični rezultati a konačne informacije ćemo imati tek u kasnijem periodu godine. Podaci su sledeći: - Kukuruz: 900.000 ha - Suncokret: 240.000 ha - Soja: 220.000 ha Ukoliko se poklopi nekoliko stvari, prvenstveno ovde mislim na to ukoliko padne kiša u pravim i potrebnim terminima za rast i razvoj biljaka, i ove godine možemo očekivati preko 6,5 miliona tona kukuruza, preko 700.000 tona suncokreta i oko 700.000 tona s

Kao što sam napisao u prošlom tekstu, i ovaj tekst ću posvetiti mojoj poseti NR Kini, jer je ova zemlja ostavila veoma pozitivan utisak na mene. Svi stereotipi, o kojima smo imali priliku da slušamo o Kini, padaju u vodu kada se poseti ova velika zemlja i kada se upoznaju ljudi koji tamo žive. Verujem da većina nas misli da je Kina homogena zemlja i da svu svi kinezi isti. Naravno, kada se ode i vidi Kina, veoma lako shvatimo je i ovo jedan od stereotipa. Naime, ne da nisu svi kinezi isti, već su ljudi koji žive u Kini veoma različiti. Kina je država sastavljena od 33. divizije, od kojih su 22. provincije. Svaka provincija ima svoju kulturu, tradiciju, kuhinju i običaje i one se veoma međusobno razlikuju. Istok Kine je najbogatiji, jer su tu locirani svi veliki gradovi, od kojih su najveći Peking, Šangaj i Gvanžu. Na jugo-istoku Kine se nalaze i Hong Kong i Makao i ova regija je najrazvijenija u celoj Kini. Većinu populacije u Kini čine Han kinezi (88%) a ostatak čine ostali narodi

U prethodnom mesecu, imao sam priliku da posetim NR Kinu i da se na licu mesta uverim kako tamo stvari funkcionišu. S obzirom da sam boravio deset dana u Šangaju, koji je finansijski centar NR Kine, nisam imao priliku da posetim kompanije koje se bave poljoprivredom, iz razloga što su te kompanije većinom smeštene u unutrašnjosti Kine, tj. u severnim i centralnim regionima. Kina je ogromna zemlja i uopšte nije onakva kako je mi ovde zamišljamo. Verovatno je zamišljate kao neku zemlju u kojoj svi ljudi voze biciklove, koji stalno jedu pirinač, nose one tradicionalne šešire i rade u fabrikama u kojima su jako loši uslovi za rad. Ono što sam ja video je upravo suprotno od svega navedenog. Većina kineza voze automobile, od kojih je jako mali procenat stariji od 5. godina, jako malo jedu pirinač (pirinač se u Šangaju služi na kraju jela, kao neka vrsta dopune obroka), nikoga nisam video da nosi šešir i uslovi u firmama koje sam obišao su na veoma visokom nivou. Naravno, ovo se odnosi sam