Aktuelnosti iz poljoprivrede

Ukoliko bi ste bilo kog poljoprivrednika pitali da li su trenutne cene zemljišta i arende (zakupa) realne, velika većina bi vam odgovorila da nisu. Međutim, poljoprivrednici koji se bave primarnom proizvodnjom, koja im je glavno zanimanje, i dalje kupuju zemlju iako su cene veoma visoke. Postavlja se pitanje dokle cene zemlje, prvenstveno u Bačkoj, mogu da rastu ili su one dostigle svoj maksimum? U Bačkoj, prvenstveno u Južno-Bačkom okrugu, nije neobično da se jedno katastarsko jutro proda po ceni od 10.000 EUR, čak naprotiv, ova cena je postala normalna. Primer, ako se zemlja nalazi blizu glavnog puta ili ako se nalazi na nekoj specifičnoj lokaciji, pa se još više jutara prodaje u komadu, cene dostižu i do 13.000 EUR po jutru (preko 22.000 EUR po hektaru). Ovde se neminovno mora postaviti pitanje ekonomske isplativosti zemlje koja je plaćena više od 13.000 EUR po jutru. Ako bi smo uzeli za primer da poljoprivrednici u Bačkoj većinom seju soju i kukuruz, od kojih se, u zavisnosti od

Kažu ljudi da su najteži odgovori na najjednostavnija pitanja. Upravo jedno od tih jednostavnih pitanja je da li poljoprivreda ili poljoprivrednik u Srbiji ima budućnost? Odgovor, kao što se da naslutiti nije jednostavan i zahteva dublju analizu.  Na osnovu zvaničnih podataka, prosečan poljoprivrednik u Srbiji obrađuje oko 5 ha zemlje, ima mehanizaciju staru preko 20. godina i on sam je starosti oko 55. godina. Na osnovu ovih podataka, lako bi smo mogli doći do zaključka da poljoprivreda baš i nema neku svetlu budućnost. Međutim, kao što sam to napisao na samom početku, ova tema zahteva dublju analizu. Srbija ima veoma veliki poljoprivredni potencijal koji se prvenstveno ogleda u čistom i plodnom zemljištu. Velika većina ostalih država nam zavidi na potencijalu koji imamo i kada god se povede razgovor o ovoj temi, prosto deluje zabrinjavajuće da u nekim segmentima ne možemo da iskoristimo sav taj potencijal koji imamo. Neke druge zemlje, koje nisu pretežno poljoprivredne, ulažu u sv

Nakon završetka poljoprivredne sezone, koja se ove godine završila znatno ranije u odnosu na prethodne godine, pravo je vreme da se svedu računi i da se utvrdi da li su ostvarene neke zarade ili se poslovalo sa gubitkom. Pravnim licima tj. firmama svođenje računa ne predstavlja problem, jer one imaju zakonsku obavezu da vode poslovne knjige, bilo samostalno ili preko neke računovodstvene agencije. Kod poljoprivrednika to nije slučaj tj. nije moguće lako doći do zaključka da li je neko gazdinstvo poslovalo pozitivno ili ne. Poslednjih dana se po medijima pominju neke nezvanične informacije da će poljoprivrednici od 2020. godine imati obavezu da vode poslovne knjige. Lično smatram da bi ovo bio još jedan namet poljoprivrednicima, koji bi ih koštao preko 500 EUR godišnje (troškovi vođenja knjiga kod agencija koje pružaju ove usluge) a ovde ne računam vreme koje bi se potrošilo za odlaske u agenciju i za pribavljanje svih dokumenata. Bilo kako bilo, ostaje da se vidi da li će ovo biti n

Verujem da ste putem medija imali priliku da čujete kako je trenutno nizak vodostaj Dunava i da izvoz rečnim putem ne funkcioniše. Problemi sa niskim vodostajem traju od avgusta i od tada je gotovo zaustavljen izvoz poljoprivrednih proizvoda. Ovakva situacija ne ide nikome na ruku, počev od izvoznika, skladištara pa sve do samih poljoprivrednika. Izvoznicima, logično, ne ide na ruku zato što ne mogu realizovati svoje ugovorene izvozne poslove i trpe veliku štetu. Skladištari su ograničeni sa prostorom i više nemaju mesta da skladište tržišne viškove. Manjak skladišnog prostora doprineo je tome da otkupljivači, od kojih su velika većina i skladištari, otkupe manje robe, jer su popunili svoje skladišne kapacitete sa sojom, pa sada nemaju mesta za otkup kukuruza a sve zbog toga što se uskladištena roba ne može otpremiti u luke. U ovom momentu funkcioniše samo izvoz železničkim i kamionskim putem, što znatno povećava troškove i smanjuje izvozne kapacitete. Železnica i kamioni nisu dovol

Pre nešto više od nedelju dana, imao sam priliku da gostujem u emisiji „Bolja zemlja“ kod Uroša Davidovića. U samoj emisiji smo Uroš i ja pričali o aktuelnim temama koje se odnose prvenstveno na žetvu kukuruza i soje. Po komentarima koje sam dobio od svojih prijatelja i poznanika, može se zaključiti da smo Uroš i ja pogodili prave teme i da smo sa svim poljoprivrednicima podelili prave informacije. U ovom tekstu osvrnuću se na Urošev rad tj. na njegovu emisiju i na teme koje obrađuje. Uroša sam zvanično upoznao kada smo dogovarali koncept reportaže, koju je on snimao u Beočinu tj. konkretno na silosima „Agrogrnje“ u pomenutom mestu. Tada smo napravili takođe jednu zanimljivu reportažu, gde smo se dotakli i nekih širih stvari koje bi bile korisne za državu Srbiju a prvenstveno su se te stvari odnosile na Dunav (rečni transport koji nije dovoljno iskorišćen) i skladišne kapacitete u Luci Konstanca (da država Srbija ima u svom vlasništvu skladišne kapacitete u Konstanci, umesto u Luci