Aktuelnosti iz poljoprivrede

U svakom mestu možete primetiti kako niču novi zasadi voća, najčešće jabuke ali i nekih drugih vrsta. Neko od vas se sigurno zapitao, da li je isplativo imati voćnjak, u odnosu na recimo pšenicu, soju ili kukuruz? Na početku, moramo da razjasnimo nekoliko stvari. Prelazak iz ratarstva u voćarstvo je veoma ozbiljan korak i nije ga lako uraditi. Određeni broj poljoprivrednika se bavi voćarstvom iz razloga što imaju manji broj površina u svom vlasništvu te im se ne isplati da seju ratarske kulture. Drugi poljoprivrednici se voćarstvom uporedno sa ratarstvom, kako bi povećali svoju dobit tokom godine. Voćarstvo i ratarstvo imaju nekih dodirnih tačaka ali se u suštini veoma razlikuju. Kod voćarstva, dobit se ne može ostvariti za jednu godinu, osim u onim zasadima koji su uspostavljeni pre tri ili više godina ali u ovom tekstu ćemo akcenat staviti samo na nove zasade, tako da brz obrt novca u voćarstvu nije moguć. Takođe, investicije su u voćarstvu mnogo veće u odnosu na ratarstvo. Uzećem

Proleće je već odavno stiglo u naše krajeve, što znači da su radovi u poljoprivredi već uveliko počeli. Dolaskom proleća, nadali smo se da će doći i potrebne kiše, koje bi povećali vlagu u zemljištu i koje bi stvorile optimalne uslove za prolećnu setvu. Očekivanja su delimično ispunjena, svakako ne u meri u kojoj smo se svi nadali. Prošle godine smo imali izuzetno sušnu jesen, što je pogodovalo žetvi soje i kukuruza, ali nikako nije pogodovalo setvi uljane repice, pšenice i ječma. Sada se vidi koliko je nedostatak vlage u zemljištu uticao na uljanu repicu, jer su je tokom septembra poljoprivrednici sejali a sada u proleće je presejavaju sa sojom ili suncokretom. Po prvim prognozama, tokom prošle jeseni je u Srbiji bilo posejano oko 60.000 hektara pod uljanom repicom. Današnje prognoze govore da je samo oko 30.000 hektara sačuvano tj. da na ovim površinama nije vršeno presejavanje nekih drugih ratarskih kultura. Ovakav podatak znači da ćemo imati dosta manje uljane repice, nego što s

Pre nekoliko dana, čuo sam prognozu jednog domaćeg stručnjaka, čije ime, zbog njegove privatnosti, neću da pominjem, da se u narednom periodu može očekivati pad cena oranica, posebno u AP Vojvodini.  Kao što vam je poznato, nivo cena oranica u AP Vojvodini, posebno u Južnobačkom okrugu, je na istorijskom maksimumu. U nekim opštinama nije moguće kupiti hektar oranice za cenu koja je manja od 15.000 EUR. Cene dostižu i iznose od 20.000 EUR za jedan hektar obradivog zemljišta, prve ili druge klase. Primetno je da je u nekim opštinama, u poslednjih nekoliko godina, došlo do značajnog povećanja cena ali se tu postavlja pitanje da li će se cene zadržati na ovom nivou u narednom periodu ili će doći do pada. Naravno, cenu zemljišta određuje tržište tj. ponuda i potražnja. U određenim katastarskim opštinama, u kojima postoji manjak slobodnih obradivih površina, poljoprivrednici se prosto utrkuju ko će platiti veću cenu za kupovinu ili ko će ponuditi veću cenu za zakup parcela. Veoma često se

Sve češće slušamo kako organska proizvodnja ima veoma veliki potencijal, kako u Srbiji, tako i u svetu i da se sve više i više poljoprivrednih proizvođača odlučuje za sadnju upravo ovakvog povrća. Takođe, verujem da ste čuli informaciju kako se jako malo organskog povrća sadi u Srbiji i da smo po ovom pitanju veoma daleko od drugih razvijenijih zemalja iako imamo sve preduslove da nam se organska proizvodnja povrća značajno poveća. Postoji veliki broj razloga zašto nismo dovoljno iskoristili sav naš potencijal, ali ću u ovom tekstu istaknuti samo one najbitnije. Po mom mišljenju, postoje dva ključna razloga zašto se veći broj poljoprivrednika ne bavi uzgojem organskog povrća. Prvi je nedovoljna informisanost tj. poljoprivrednici nemaj dovoljan broj informacija koje se odnose na prednosti uzgoja ovakvog povrća. Prednosti su svakako to što se radi o zdravim namirnicama gde se prilikom proizvodnje ne koriste herbicidi i veštačko mineralno đubrivo. Ovakvo povrće, s obzirom da se mora u