Proleće je već odavno stiglo u naše krajeve, što znači da su radovi u poljoprivredi već uveliko počeli. Dolaskom proleća, nadali smo se da će doći i potrebne kiše, koje bi povećali vlagu u zemljištu i koje bi stvorile optimalne uslove za prolećnu setvu. Očekivanja su delimično ispunjena, svakako ne u meri u kojoj smo se svi nadali.
Prošle godine smo imali izuzetno sušnu jesen, što je pogodovalo žetvi soje i kukuruza, ali nikako nije pogodovalo setvi uljane repice, pšenice i ječma. Sada se vidi koliko je nedostatak vlage u zemljištu uticao na uljanu repicu, jer su je tokom septembra poljoprivrednici sejali a sada u proleće je presejavaju sa sojom ili suncokretom. Po prvim prognozama, tokom prošle jeseni je u Srbiji bilo posejano oko 60.000 hektara pod uljanom repicom. Današnje prognoze govore da je samo oko 30.000 hektara sačuvano tj. da na ovim površinama nije vršeno presejavanje nekih drugih ratarskih kultura. Ovakav podatak znači da ćemo imati dosta manje uljane repice, nego što smo je imali prošle godine. Kod pšenice, analize su dosta šarolike i neko pravo stanje će se videti u narednom periodu. Stručnjaci se slažu da će biti određene štete kod pšenice, zbog sušne jeseni, ali se u ovom momentu ne može reći kolika će to biti šteta. Kod prolećnih kultura, veoma je rano za analizu iz razloga što nisu još sve površine zasejane sa sojom, suncokretom i kukuruzom. Za uspešnu godinu, kao što to obično i biva, biće ključni vremenski uslovi u narednom periodu. Naime, koliko je bitno da bude dovoljno vlage u zemljištu prilikom setve prolećnih kultura, toliko je i bitno da ta vlaga bude dobro raspoređena (da padu kiše u pravom momentu) i da bude dovoljno sunčanih dana kada to biljkama bude trebalo. Da se vratimo da početno pitanje ovog teksta tj. da li možemo očekivati sušnu ili dobru godinu? Svakako treba da očekujemo dobru godinu, barem što se tiče prolećnih ratarskih kultura. Naravno, sve ovo može da promeni nedostatak vlage u ključnom periodu za biljke. Nadamo se da nećemo imati velikih problema sa sušom, jer bi suša ponovo desetkovala rod i stavila veliku većinu poljoprivrednika u problem. Moramo imati u vidu da su poljoprivrednici imali loš rod pre dve godine i da se deo njih još nije oporavio od umanjenog prinosa i manjih prihoda. Ukoliko bi nas i ove godine zadesio sličan scenario kao što je to bilo pre dve godine, bojim se da bi došlo do velikog odustajanja od bavljenja poljoprivredom i da bi poljoprivrednici, posebno oni kojima je poljoprivreda dodatno zanimanje, bili primorani da prodaju ili izdaju svoju zemlju.
Potrebno je biti optimista i očekivati dobru godinu. Ono što međutim zabrinjava je to što kao društvo se nismo mnogo pomakli od prošle suše tj. opet mi se nekako čini da ostavljamo stvari da se dogode a ne radimo u dovoljnoj meri da sprečimo loše posledice eventualne suše. Ovde prvenstveno mislim da sisteme za navodnjavanje jer koliko god o tome pričali da je važno i poželjno imati ovakve sisteme, mali broj poljoprivrednika je stvarno i investirao u iste. Nikako ne bi bilo dobro da ponovo učimo lekcije koje smo već jednom naučili, na žalost, na teži način.
Prošle godine smo imali izuzetno sušnu jesen, što je pogodovalo žetvi soje i kukuruza, ali nikako nije pogodovalo setvi uljane repice, pšenice i ječma. Sada se vidi koliko je nedostatak vlage u zemljištu uticao na uljanu repicu, jer su je tokom septembra poljoprivrednici sejali a sada u proleće je presejavaju sa sojom ili suncokretom. Po prvim prognozama, tokom prošle jeseni je u Srbiji bilo posejano oko 60.000 hektara pod uljanom repicom. Današnje prognoze govore da je samo oko 30.000 hektara sačuvano tj. da na ovim površinama nije vršeno presejavanje nekih drugih ratarskih kultura. Ovakav podatak znači da ćemo imati dosta manje uljane repice, nego što smo je imali prošle godine. Kod pšenice, analize su dosta šarolike i neko pravo stanje će se videti u narednom periodu. Stručnjaci se slažu da će biti određene štete kod pšenice, zbog sušne jeseni, ali se u ovom momentu ne može reći kolika će to biti šteta. Kod prolećnih kultura, veoma je rano za analizu iz razloga što nisu još sve površine zasejane sa sojom, suncokretom i kukuruzom. Za uspešnu godinu, kao što to obično i biva, biće ključni vremenski uslovi u narednom periodu. Naime, koliko je bitno da bude dovoljno vlage u zemljištu prilikom setve prolećnih kultura, toliko je i bitno da ta vlaga bude dobro raspoređena (da padu kiše u pravom momentu) i da bude dovoljno sunčanih dana kada to biljkama bude trebalo. Da se vratimo da početno pitanje ovog teksta tj. da li možemo očekivati sušnu ili dobru godinu? Svakako treba da očekujemo dobru godinu, barem što se tiče prolećnih ratarskih kultura. Naravno, sve ovo može da promeni nedostatak vlage u ključnom periodu za biljke. Nadamo se da nećemo imati velikih problema sa sušom, jer bi suša ponovo desetkovala rod i stavila veliku većinu poljoprivrednika u problem. Moramo imati u vidu da su poljoprivrednici imali loš rod pre dve godine i da se deo njih još nije oporavio od umanjenog prinosa i manjih prihoda. Ukoliko bi nas i ove godine zadesio sličan scenario kao što je to bilo pre dve godine, bojim se da bi došlo do velikog odustajanja od bavljenja poljoprivredom i da bi poljoprivrednici, posebno oni kojima je poljoprivreda dodatno zanimanje, bili primorani da prodaju ili izdaju svoju zemlju.
Potrebno je biti optimista i očekivati dobru godinu. Ono što međutim zabrinjava je to što kao društvo se nismo mnogo pomakli od prošle suše tj. opet mi se nekako čini da ostavljamo stvari da se dogode a ne radimo u dovoljnoj meri da sprečimo loše posledice eventualne suše. Ovde prvenstveno mislim da sisteme za navodnjavanje jer koliko god o tome pričali da je važno i poželjno imati ovakve sisteme, mali broj poljoprivrednika je stvarno i investirao u iste. Nikako ne bi bilo dobro da ponovo učimo lekcije koje smo već jednom naučili, na žalost, na teži način.
Коментари
Постави коментар