Aktuelnosti iz poljoprivrede

Dolaskom lepog vremena, u poljoprivredi posle nekoliko meseci, dolazi do povećanog broja aktivnosti. Najviše aktivnosti se svakako odnosi na predstojeću setvu prolećnih kultura. Ne treba zanemariti i ostale aktivnosti, koje se odnose na održavanje mehanizacije i vođenje celokupnog gazdinstva. Takođe, jedna od mnogobrojnih aktivnosti su i investicije koje poljoprivrednici planiraju da ostvare u narednom periodu. Poljoprivrednici najčešće razmišljaju o kupovini nove mehanizacije, izgradnji skladišnih kapaciteta, nabavci sistema za navodnjavanje i kupovini dodatnih obradivih površina. Svaka investicija je poželjna ali je pre same realizacije, neophodno imati jasan plan kako će se ona vratiti. Počećemo od mehanizacije. Svakako nije preporučljivo da se kupuju jake i skupe mašine, ako za tim nema prevelike potrebe. Nije opravdano ulaganje od preko 50.000 EUR za jak traktor, ako poljoprivrednik može da završi većinu svojih aktivnosti sa slabijim i jeftinijim traktorom. Takođe nije opravdan

Čitajući vesti pre neki dan, pročitao sam jednu veoma zanimljivu informaciju koja se odnosi na izdavanje poljoprivrednih površina koje se ne obrađuju. Ova informacija se odnosi na SAD i izdavanje površina se radi pomoću aplikacije pod nazivom „Tillable“. Ovaj servis ne pruža samo izdavanje zemljišta, već i izdavanje farmi, rančeva i celokupnih imanja. Servis „Tillable“ funkcioniše veoma slično kao i „Airbnb“. Ako do sada niste imali priliku da čujete za „Airbnb“, radi se o servisu preko kog se iznajmljuju stanovi, na dnevnom ili višednevnom nivou. Sigurno ste imali priliku da čujete termin u našim medijima „stan na dan“. Upravo ponudu ovakvih stanova na dan, u najvećoj meri sadrži „Airbnb“. Ako želite da negde otputujete, a ne želite da budete smešteni u hotelima, iznajmite stan putem ove aplikacije i uživate u svim komforima koje vam to putovanje pruža. „Airbnb“ na današnji dan raspolaže sa većim kapacitetom smeštaja nego najveći lanci hotela u svetu. Naravno, nije u pitanju isti b

Verujem da ste čuli vest da će se promeniti zakonska regulativa u Srbiji, koja bi dozvolila promet GMO hrane na našoj teritoriji. Sve ovo se mora uraditi, kako bi smo postali članovi WTO (Svetske trgovinske organizacije) a što je takođe još jedan od koraka potrebnih za pristupanje EU. Sa aspekta tradicije, promet GMO proizvoda u Srbiji, neće biti prihvaćen kao nešto dobro. Ovakav način razmišljanja treba razumeti, jer je svest stanovnika Srbije da su GMO organizmi štetni za zdravlje. Takođe i navike naših poljoprivrednih proizvođača, konkretno soje, ne idu u prilog GMO proizvodima. Srbija je poznata kao zemlja u kojoj se tradicionalno gaji isključivo NON GMO soja. Međutim, ako bi smo sagledali činjenicu da stanovnici Srbije već odavno jednu GMO hranu, posredstvom proizvoda koji se uvoze a kod kojih se prilikom proizvodnje koriste GMO sirovine ili posredstvom mesa životinja koje su hranjene GMO hranom, tradicionalni pogledi na promet GMO hranom se menjaju iz korena. Kako ne bi došlo

U poslednjih nekoliko dana, pojavila se vest da se planira izvoz kukuruza iz Srbije u Indoneziju. Koliko sam shvatio iz medija, u pitanju su inicijalni pregovori, koji imaju za cilj da se naš kukuruz izvozi u ovu daleku zemlju i da time Srbija, barem što se tiče kukuruza, postane još bolje pozicionirana u svetu. Ovakvu inicijativu svakako treba pozdraviti i nadati se da će se pregovori između naših predstavnika i predstavnika Indonezije, uspešno završiti. Pre izvesnog vremena, Srbija je dobila mogućnost da izvozi pšenicu u Egipat tj. omogućeno je domaćim izvoznicima pšenice da učestvuju na tenderima za nabavku koje će Egipat raspisivati u narednom periodu. U jednom od prethodnih tekstova, objasnio sam našu situaciju koja se odnosi na pšenicu. Svakako, ovakvu mogućnost treba pohvaliti, jer je Egipat najveći uvoznik pšenice u svetu i domaćim izvoznicima se pruža jedan dobar dodatni potencijal za izvoz. Naravno, pored konkurentne cene, neophodno je obezbediti i adekvatan kvalitet i po