Пређи на главни садржај

Izvoz kukuruza u Indoneziju

U poslednjih nekoliko dana, pojavila se vest da se planira izvoz kukuruza iz Srbije u Indoneziju. Koliko sam shvatio iz medija, u pitanju su inicijalni pregovori, koji imaju za cilj da se naš kukuruz izvozi u ovu daleku zemlju i da time Srbija, barem što se tiče kukuruza, postane još bolje pozicionirana u svetu. Ovakvu inicijativu svakako treba pozdraviti i nadati se da će se pregovori između naših predstavnika i predstavnika Indonezije, uspešno završiti.

Pre izvesnog vremena, Srbija je dobila mogućnost da izvozi pšenicu u Egipat tj. omogućeno je domaćim izvoznicima pšenice da učestvuju na tenderima za nabavku koje će Egipat raspisivati u narednom periodu. U jednom od prethodnih tekstova, objasnio sam našu situaciju koja se odnosi na pšenicu. Svakako, ovakvu mogućnost treba pohvaliti, jer je Egipat najveći uvoznik pšenice u svetu i domaćim izvoznicima se pruža jedan dobar dodatni potencijal za izvoz. Naravno, pored konkurentne cene, neophodno je obezbediti i adekvatan kvalitet i po ovom pitanju je Egipat veoma strog. Upravo je kvalitet naše pšenice ono što može izazvati probleme prilikom realizacije budućih izvoznih poslova sa Egiptom. Naime, zbog već tradicionalne setve nedeklarisanog semena u Srbiji, jako je teško prikupiti dovoljne količine za izvoz odgovarajućeg kvaliteta. Sama setva nedeklarisanog semena nije jedini problem, već problemi postoje i prilikom razvrstavanja pšenice, stimulacije setve kvalitetnog semena i sl. Međutim, vratimo se na potencijalni izvoz kukuruza u Indoneziju, što i jeste tema ovog teksta. Koliko god postojalo izazova kod pšenice, kod kukuruza to nije slučaj. Srbija je poznata u svetu kao ozbiljan izvoznik ove žitarice. Takođe, kvalitet kukuruza u Srbiji, ukoliko izuzmemo 2012. godinu kada je kvalitet bio narušen zbog povećanog prisustva aflatoksina, je na visokom nivou. U prethodnih petnaestak godina, Srbija se veoma dobro pozicionirala u svetu u pogledu kukuruza iz razloga što su skoro svake godine postojali tržišni viškovi, koji su bili cenovno konkurentni za kupce iz okruženja i iz sveta. Ukoliko bi se ugovorila sa Indonezijom saradnja koja bi mogla biti korisna za obe strane, posebno u finansijskom smislu, Srbiji bi se pružio još jedan dodatni potencijal koji treba iskoristiti, prvenstveno zbog toga što je moguće prikupiti dovoljan broj količina, koje odgovaraju standardima za nabavku većine zemlja, pa tako i Indoneziji.

Primetan je pomak na spoljnotrgovinskom planu, prvenstveno omogućavanjem izvoza pšenice u Egipat i potencijalnim izvozom kukuruza u Indoneziju. Ovo treba gledati kao kratkoročne strategije koje sprovode nadležna ministarstva a nikako ove aktivnosti ne smemo posmatrati kao dugoročne ciljeve. Dugoročna poljoprivredna strategija mora biti usmerena na izvoz gotovih proizvoda a ne sirovina, jer se na taj način ostvaruje veća razlika u ceni. Kako bi se ostvarila ova strategija, neophodno je ulagati u prerađivačke kapacitete, za koje Srbija ima veliki potencijal ali ih na današnji dan nema dovoljno. Uz ulaganje u prerađivačke kapacitete, potrebno je da se Srbija dobro pozicionira na inostranom tržištu gotovih proizvoda, a za to je, uz volju i investicije, potrebno i vreme.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Promena vlasništva u Victoria Group

Verujem da ste imali priliku da čujete vest da je kompanija „MK Group“ kupila većinski udeo u kompaniji „Victoria Group“. Ova kupovina predstavlja jednu od najvećih i najznačajnijih kupovina iz oblasti agrara koja se ikada dogodila u Srbiji.

Na kompaniju „MK Group“ ne treba trošiti reči jer je manje-više o njima sve poznato. Radi se o najuspešnijoj domaćoj kompaniji koja zapošljava najveći broj ljudi. Pored poljoprivrede, „MK Group“ je prisutna u bankarstvu, turizmu i u obnovljivim izvorima energije (konkretno energija vetra). Pored Srbije, „MK Group“ ima veoma značajan biznis u poljoprivredi u Ukrajini a što se turizma tiče, prisutna je u Sloveniji i u Hrvatskoj. Na jednom panelu na kom sam imao priliku da učestvujem u organizaciji Srpske asocijacije menadžera, gost je bio g. Miodrag Kostić i pitao sam ga, s obzirom da njegova kompanija u poslednje vreme najviše investira u poljoprivredu, bankarstvo i turizam, gde on vidi najveći potencijal. Odgovorio mi je, između ostalog, da i dalje…

Problemi sa izvozom poljoprivrednih proizvoda

Verujem da ste putem medija imali priliku da čujete kako je trenutno nizak vodostaj Dunava i da izvoz rečnim putem ne funkcioniše. Problemi sa niskim vodostajem traju od avgusta i od tada je gotovo zaustavljen izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Ovakva situacija ne ide nikome na ruku, počev od izvoznika, skladištara pa sve do samih poljoprivrednika. Izvoznicima, logično, ne ide na ruku zato što ne mogu realizovati svoje ugovorene izvozne poslove i trpe veliku štetu. Skladištari su ograničeni sa prostorom i više nemaju mesta da skladište tržišne viškove. Manjak skladišnog prostora doprineo je tome da otkupljivači, od kojih su velika većina i skladištari, otkupe manje robe, jer su popunili svoje skladišne kapacitete sa sojom, pa sada nemaju mesta za otkup kukuruza a sve zbog toga što se uskladištena roba ne može otpremiti u luke. U ovom momentu funkcioniše samo izvoz železničkim i kamionskim putem, što znatno povećava troškove i smanjuje izvozne kapacitete. Železnica i kamioni nisu dovoljna…

Suncokret 2018

S obzirom da je žetva suncokreta pri kraju tj. na velikom delu terena je ona već završena, možemo polako sumirati utiske, kako bi smo videli da li je ova godina bila uspešna ili ne.

Kao što to biva i svake godine, neizbežni su problemi koji su pratili ovu žetvu. Naime, poljoprivrednici ne mogu da budu nezadovoljni prinosom, jer su prinosi na skoro svim terenima zadovoljavajući, negde više a negde manje, ali mogu biti nezadovoljni cenom. Kako sada stvari stoje, veoma je teško da će cena za poljoprivrednike biti veća od 30-31 din, jer su skoro sve uljare izašli sa cenama u ovom okviru. Određena udruženja poljoprivrednika su preko medija saopštila da im je minimalno prihvatljiva cena od 35 din ali je mala verovatnoća će njihove želje biti ispunjene. Ovom prilikom se nećemo baviti da li su cene sa kojima su izašle uljare uredu, niti ćemo se baviti zahtevima određenih udruženja, već ćemo samo konstatovati da i ove godine postoji nesklad između toga šta su kupci spremni da plate i onoga šta …