U svakom mestu možete primetiti kako niču novi zasadi voća, najčešće jabuke ali i nekih drugih vrsta. Neko od vas se sigurno zapitao, da li je isplativo imati voćnjak, u odnosu na recimo pšenicu, soju ili kukuruz?
Na početku, moramo da razjasnimo nekoliko stvari. Prelazak iz ratarstva u voćarstvo je veoma ozbiljan korak i nije ga lako uraditi. Određeni broj poljoprivrednika se bavi voćarstvom iz razloga što imaju manji broj površina u svom vlasništvu te im se ne isplati da seju ratarske kulture. Drugi poljoprivrednici se voćarstvom uporedno sa ratarstvom, kako bi povećali svoju dobit tokom godine. Voćarstvo i ratarstvo imaju nekih dodirnih tačaka ali se u suštini veoma razlikuju. Kod voćarstva, dobit se ne može ostvariti za jednu godinu, osim u onim zasadima koji su uspostavljeni pre tri ili više godina ali u ovom tekstu ćemo akcenat staviti samo na nove zasade, tako da brz obrt novca u voćarstvu nije moguć. Takođe, investicije su u voćarstvu mnogo veće u odnosu na ratarstvo. Uzećemo za primer da poljoprivrednik želi da zasadi jedan hektar jabuke. Uz zemljište, poljoprivrednik mora da investira u ogradu, kako bi svoj zasad zaštitio od divljači. Nakon ograde, na red dolaze sadnice i sistem za navodnjavanje. Kako bi zasad bio kompletan, neophodno je investirati i u protivgradnu mrežu. Sve ove stvari grubo mogu koštati oko 40.000 EUR. Prvi novac će poljoprivrednik videti tek posle nekoliko godina, uz konstantnu brigu i održavanje zasada. Prvih nekoliko godina je konstantno ulaganje a prihodi dolaze tek kasnije. Poljoprivrednici se najčešće odlučuju za jabuku iz razloga što jabuka na današnji dan ima skoro siguran plasman tj. nije problem je plasirati na tržište, jer ima dovoljno tražnje. Da li će tako biti i u narednim godinama, vreme će pokazati. Za investicije u voćarstvo, neophodno je imati koliko-toliko siguran plasman iz razloga što se poljoprivrednik ne može tako lako preorijentisati na drugu vrstu voća jer druga vrsta podrazumeva nove zasade i novi period investiranja i čekanja na prihode. S obzirom na visinu ulaganja, voćarstvo nije za svakoga, već samo za one poljoprivrednike koje imaju određeni kapital. Postoji mogućnost zaduživanja tj. uzimanja kredita za uspostavljanje voćnjaka ali za ovakav projekat, potrebno je imati jasan plan, kako servisiranja svojih finansijskih obaveza, tako i sigurnog plasmana gotovih proizvoda, kako se ne bi došlo u neželjenu situaciju. Takođe, za uspostavljanje zasada iz tuđih izvora finansiranja, nije loše pratiti pokrajinske i republičke konkurse iz razloga što se može doći do povoljnih kredita ili eventualno i do nekih bespovratnih sredstava.
Ako ste ikad razmišljali da uspostavite svoj voćnjak, sigurno ste se i zapitali kada je pravo vreme za tako nešto. Kinezi imaju jednu poslovicu koja kaže „kada je najbolje vreme da se posadi drvo“. Odgovor je juče. A „kada je drugo najbolje vreme da se posadi drvo“? Odgovor je danas. Iz ovoga možete izvući jasan zaključak o pravom vremenu ali je svakako preporuka da pre bilo kakve odluke, imate jasan plan finansiranja i funkcionisanja vašeg budućeg voćnjaka.
Na početku, moramo da razjasnimo nekoliko stvari. Prelazak iz ratarstva u voćarstvo je veoma ozbiljan korak i nije ga lako uraditi. Određeni broj poljoprivrednika se bavi voćarstvom iz razloga što imaju manji broj površina u svom vlasništvu te im se ne isplati da seju ratarske kulture. Drugi poljoprivrednici se voćarstvom uporedno sa ratarstvom, kako bi povećali svoju dobit tokom godine. Voćarstvo i ratarstvo imaju nekih dodirnih tačaka ali se u suštini veoma razlikuju. Kod voćarstva, dobit se ne može ostvariti za jednu godinu, osim u onim zasadima koji su uspostavljeni pre tri ili više godina ali u ovom tekstu ćemo akcenat staviti samo na nove zasade, tako da brz obrt novca u voćarstvu nije moguć. Takođe, investicije su u voćarstvu mnogo veće u odnosu na ratarstvo. Uzećemo za primer da poljoprivrednik želi da zasadi jedan hektar jabuke. Uz zemljište, poljoprivrednik mora da investira u ogradu, kako bi svoj zasad zaštitio od divljači. Nakon ograde, na red dolaze sadnice i sistem za navodnjavanje. Kako bi zasad bio kompletan, neophodno je investirati i u protivgradnu mrežu. Sve ove stvari grubo mogu koštati oko 40.000 EUR. Prvi novac će poljoprivrednik videti tek posle nekoliko godina, uz konstantnu brigu i održavanje zasada. Prvih nekoliko godina je konstantno ulaganje a prihodi dolaze tek kasnije. Poljoprivrednici se najčešće odlučuju za jabuku iz razloga što jabuka na današnji dan ima skoro siguran plasman tj. nije problem je plasirati na tržište, jer ima dovoljno tražnje. Da li će tako biti i u narednim godinama, vreme će pokazati. Za investicije u voćarstvo, neophodno je imati koliko-toliko siguran plasman iz razloga što se poljoprivrednik ne može tako lako preorijentisati na drugu vrstu voća jer druga vrsta podrazumeva nove zasade i novi period investiranja i čekanja na prihode. S obzirom na visinu ulaganja, voćarstvo nije za svakoga, već samo za one poljoprivrednike koje imaju određeni kapital. Postoji mogućnost zaduživanja tj. uzimanja kredita za uspostavljanje voćnjaka ali za ovakav projekat, potrebno je imati jasan plan, kako servisiranja svojih finansijskih obaveza, tako i sigurnog plasmana gotovih proizvoda, kako se ne bi došlo u neželjenu situaciju. Takođe, za uspostavljanje zasada iz tuđih izvora finansiranja, nije loše pratiti pokrajinske i republičke konkurse iz razloga što se može doći do povoljnih kredita ili eventualno i do nekih bespovratnih sredstava.
Ako ste ikad razmišljali da uspostavite svoj voćnjak, sigurno ste se i zapitali kada je pravo vreme za tako nešto. Kinezi imaju jednu poslovicu koja kaže „kada je najbolje vreme da se posadi drvo“. Odgovor je juče. A „kada je drugo najbolje vreme da se posadi drvo“? Odgovor je danas. Iz ovoga možete izvući jasan zaključak o pravom vremenu ali je svakako preporuka da pre bilo kakve odluke, imate jasan plan finansiranja i funkcionisanja vašeg budućeg voćnjaka.
Коментари
Постави коментар