Kažu ljudi da su najteži odgovori na najjednostavnija pitanja. Upravo jedno od tih jednostavnih pitanja je da li poljoprivreda ili poljoprivrednik u Srbiji ima budućnost? Odgovor, kao što se da naslutiti nije jednostavan i zahteva dublju analizu.
Na osnovu zvaničnih podataka, prosečan poljoprivrednik u Srbiji obrađuje oko 5 ha zemlje, ima mehanizaciju staru preko 20. godina i on sam je starosti oko 55. godina. Na osnovu ovih podataka, lako bi smo mogli doći do zaključka da poljoprivreda baš i nema neku svetlu budućnost. Međutim, kao što sam to napisao na samom početku, ova tema zahteva dublju analizu. Srbija ima veoma veliki poljoprivredni potencijal koji se prvenstveno ogleda u čistom i plodnom zemljištu. Velika većina ostalih država nam zavidi na potencijalu koji imamo i kada god se povede razgovor o ovoj temi, prosto deluje zabrinjavajuće da u nekim segmentima ne možemo da iskoristimo sav taj potencijal koji imamo. Neke druge zemlje, koje nisu pretežno poljoprivredne, ulažu u svoju poljoprivredu velike količine novca kako bi bile nezavisne ali ni približno ne mogu ostvariti rezultate koje ostvaruje Srbija bez tolikih ulaganja. Prvenstveno ovde mislim na prinose koje ostvarujemo i kvalitet poljoprivrednih proizvoda koje proizvodimo. Možda je najbolji pokazatelj našeg potencijala soja i kukuruz i ove dve kulture su od strateškog značaja za našu zemlju. U svetu smo poznati kao veliki izvoznici kukuruza i kvalitetni proizvođači NON GMO soje. Ono što generalno koči našu poljoprivredu kako bi ona bila još bolja i razvijenija, iako ona svake godine ostvaruje značajan suficit, su ulaganja koja nisu dovoljna. Kod ulaganja svakako mislim na mehanizaciju koja mora biti modernizovana, kako bi se smanjili troškovi i povećala efikasnost. Takođe ne treba zaboraviti niti ulaganja u sisteme za navodnjavanje, kojih generalno u Srbiji ima jako malo u poređenju sa drugim državama. Ne možemo se pohvaliti ni primenom novih tehnologija u poljoprivredi, pošto naši poljoprivrednici slabije usvajaju nove tehnologije i po ovom pitanju dosta zaostajemo. Po ličnom mišljenju, naš najveći problem je nedostatak edukacije, pa tako i u 2018. godini imamo situacije da najstariji član porodice odlučuje o svemu šta će se raditi sledeće godine na njivama. Ne želim da umanjujem vrednost iskustva koje ima najstariji član već želim samo samo da istaknem da ovakva postavka često ne daje dobre rezultate. Pre određenog vremena mi je poznanik ispričao zanimljivu priču gde je najstariji član porodice privržen jednom hibridu kukuruza, koji više ne daje najbolje rezultate a mlađi član porodice, agronom po struci, želi da poboljša prinos sa drugim, boljim, hibridom. Mlađi član je morao da u vreće od starog hibrida sipa bolji hibrid, kako najstariji član ne bi primetio da se nešto radi bez njegovog odobrenja. Ova situacija, na žalost, slikovito objašnjava borbu između starih i mladih poljoprivrednika i generalno smatram da je edukacija stvar koja nam jako mnogo nedostaje.
Da se vratim na početno pitanje tj. da li poljoprivreda u Srbiji ima potencijal? Jednostavan odgovor bi bio da ima, pod uslovom da se izvrše određena neophodna ulaganja, prvenstveno u modernizaciju mehanizacije i da se primenjuju savremeni principi proizvodnje. Ukoliko se ovaj deo uradi i ukoliko se edukacija poljoprivrednika podigne na viši nivo, a odlučivanje prepusti mlađim, obrazovanijim, poljoprivrednicima, poljoprivreda u Srbiji bi imala izuzetno svetlu budućnost!
Na osnovu zvaničnih podataka, prosečan poljoprivrednik u Srbiji obrađuje oko 5 ha zemlje, ima mehanizaciju staru preko 20. godina i on sam je starosti oko 55. godina. Na osnovu ovih podataka, lako bi smo mogli doći do zaključka da poljoprivreda baš i nema neku svetlu budućnost. Međutim, kao što sam to napisao na samom početku, ova tema zahteva dublju analizu. Srbija ima veoma veliki poljoprivredni potencijal koji se prvenstveno ogleda u čistom i plodnom zemljištu. Velika većina ostalih država nam zavidi na potencijalu koji imamo i kada god se povede razgovor o ovoj temi, prosto deluje zabrinjavajuće da u nekim segmentima ne možemo da iskoristimo sav taj potencijal koji imamo. Neke druge zemlje, koje nisu pretežno poljoprivredne, ulažu u svoju poljoprivredu velike količine novca kako bi bile nezavisne ali ni približno ne mogu ostvariti rezultate koje ostvaruje Srbija bez tolikih ulaganja. Prvenstveno ovde mislim na prinose koje ostvarujemo i kvalitet poljoprivrednih proizvoda koje proizvodimo. Možda je najbolji pokazatelj našeg potencijala soja i kukuruz i ove dve kulture su od strateškog značaja za našu zemlju. U svetu smo poznati kao veliki izvoznici kukuruza i kvalitetni proizvođači NON GMO soje. Ono što generalno koči našu poljoprivredu kako bi ona bila još bolja i razvijenija, iako ona svake godine ostvaruje značajan suficit, su ulaganja koja nisu dovoljna. Kod ulaganja svakako mislim na mehanizaciju koja mora biti modernizovana, kako bi se smanjili troškovi i povećala efikasnost. Takođe ne treba zaboraviti niti ulaganja u sisteme za navodnjavanje, kojih generalno u Srbiji ima jako malo u poređenju sa drugim državama. Ne možemo se pohvaliti ni primenom novih tehnologija u poljoprivredi, pošto naši poljoprivrednici slabije usvajaju nove tehnologije i po ovom pitanju dosta zaostajemo. Po ličnom mišljenju, naš najveći problem je nedostatak edukacije, pa tako i u 2018. godini imamo situacije da najstariji član porodice odlučuje o svemu šta će se raditi sledeće godine na njivama. Ne želim da umanjujem vrednost iskustva koje ima najstariji član već želim samo samo da istaknem da ovakva postavka često ne daje dobre rezultate. Pre određenog vremena mi je poznanik ispričao zanimljivu priču gde je najstariji član porodice privržen jednom hibridu kukuruza, koji više ne daje najbolje rezultate a mlađi član porodice, agronom po struci, želi da poboljša prinos sa drugim, boljim, hibridom. Mlađi član je morao da u vreće od starog hibrida sipa bolji hibrid, kako najstariji član ne bi primetio da se nešto radi bez njegovog odobrenja. Ova situacija, na žalost, slikovito objašnjava borbu između starih i mladih poljoprivrednika i generalno smatram da je edukacija stvar koja nam jako mnogo nedostaje.
Da se vratim na početno pitanje tj. da li poljoprivreda u Srbiji ima potencijal? Jednostavan odgovor bi bio da ima, pod uslovom da se izvrše određena neophodna ulaganja, prvenstveno u modernizaciju mehanizacije i da se primenjuju savremeni principi proizvodnje. Ukoliko se ovaj deo uradi i ukoliko se edukacija poljoprivrednika podigne na viši nivo, a odlučivanje prepusti mlađim, obrazovanijim, poljoprivrednicima, poljoprivreda u Srbiji bi imala izuzetno svetlu budućnost!
Коментари
Постави коментар