Pre nešto više od nedelju dana, imao sam priliku da gostujem u emisiji „Bolja zemlja“ kod Uroša Davidovića. U samoj emisiji smo Uroš i ja pričali o aktuelnim temama koje se odnose prvenstveno na žetvu kukuruza i soje. Po komentarima koje sam dobio od svojih prijatelja i poznanika, može se zaključiti da smo Uroš i ja pogodili prave teme i da smo sa svim poljoprivrednicima podelili prave informacije. U ovom tekstu osvrnuću se na Urošev rad tj. na njegovu emisiju i na teme koje obrađuje.
Uroša sam zvanično upoznao kada smo dogovarali koncept reportaže, koju je on snimao u Beočinu tj. konkretno na silosima „Agrogrnje“ u pomenutom mestu. Tada smo napravili takođe jednu zanimljivu reportažu, gde smo se dotakli i nekih širih stvari koje bi bile korisne za državu Srbiju a prvenstveno su se te stvari odnosile na Dunav (rečni transport koji nije dovoljno iskorišćen) i skladišne kapacitete u Luci Konstanca (da država Srbija ima u svom vlasništvu skladišne kapacitete u Konstanci, umesto u Luci Bar, jer je transport mnogo jednostavniji do Konstance u odnosu na Bar). Od ove reportaže, Uroš i ja smo često u kontaktu i razmenjujemo informacije koje se odnose na poljoprivredne teme. O Urošu imam izuzetno visoko mišljenje iz razloga što svoj posao radi veoma profesionalno i koncipira svoje emisije tako da one budu zanimljive i korisne, kako poljoprivrednicima tako i stočarima. Smatram da je Uroš najbolji novinar iz oblasti poljoprivrede u Srbiji, što je dokazao svim svojim delima u prethodnom periodu. Jedan od razloga zašto imam ovakvo mišljenje o njemu je svakako to što su njegove emisije otvorene i iskrene i priča se o realnim problemima i izazovima sa kojima se susreću poljoprivrednici u Srbiji. U njegovim emisijama se sasvim otvoreno priča o tome da se ne može proizvesti kvalitetna rakija od dunja a da njena cena bude 700-800 dinara za litar, ili o tome kako nije realno da ljudi ostaju na selu a da nemaju izgrađenu ni osnovnu infrastrukturu kao što je asfaltirani prilazni put ili priključak na vodu. Takođe, Uroš ima praksu da u svoje emisije poziva i stručnjake iz određenih oblasti vezanih za poljoprivredu, što daje poljoprivrednicima mogućnost da dobiju besplatne savete ali da i nešto nauče od ljudi koji imaju rezultate u svom poslu. Ono što se ne vidi, to je Urošev rad pre same emisije tj. rad na pripremi materijala. Spremiti jednu televizijsku emisiju nije jednostavno, jer tu ima dosta putovanja, dosta troškova, bezbroj razgovora sa ljudima i sl. Nekada je potrebno da se za prilog u emisiji, koji traje 5-6 minuta, pređe i preko 500 km kako bi se snimila i napravila prava priča. Novinarski posao nimalo nije jednostavan i najteži rad se odvija van kamera.
Sve gore napisano je moje iskreno mišljenje o Urošu Davidoviću, kao čoveku i kao profesionalcu. Ukoliko se slažete sa mojim mišljenjem, predlažem da počnete ili da nastavite da pratite njegovu emisiju „Bolja zemlja“, koja se emituje svake nedelje od 9h, jer ćete sigurno čuti neku zanimljivu informaciju ili naučiti nešto novo.
Uroša sam zvanično upoznao kada smo dogovarali koncept reportaže, koju je on snimao u Beočinu tj. konkretno na silosima „Agrogrnje“ u pomenutom mestu. Tada smo napravili takođe jednu zanimljivu reportažu, gde smo se dotakli i nekih širih stvari koje bi bile korisne za državu Srbiju a prvenstveno su se te stvari odnosile na Dunav (rečni transport koji nije dovoljno iskorišćen) i skladišne kapacitete u Luci Konstanca (da država Srbija ima u svom vlasništvu skladišne kapacitete u Konstanci, umesto u Luci Bar, jer je transport mnogo jednostavniji do Konstance u odnosu na Bar). Od ove reportaže, Uroš i ja smo često u kontaktu i razmenjujemo informacije koje se odnose na poljoprivredne teme. O Urošu imam izuzetno visoko mišljenje iz razloga što svoj posao radi veoma profesionalno i koncipira svoje emisije tako da one budu zanimljive i korisne, kako poljoprivrednicima tako i stočarima. Smatram da je Uroš najbolji novinar iz oblasti poljoprivrede u Srbiji, što je dokazao svim svojim delima u prethodnom periodu. Jedan od razloga zašto imam ovakvo mišljenje o njemu je svakako to što su njegove emisije otvorene i iskrene i priča se o realnim problemima i izazovima sa kojima se susreću poljoprivrednici u Srbiji. U njegovim emisijama se sasvim otvoreno priča o tome da se ne može proizvesti kvalitetna rakija od dunja a da njena cena bude 700-800 dinara za litar, ili o tome kako nije realno da ljudi ostaju na selu a da nemaju izgrađenu ni osnovnu infrastrukturu kao što je asfaltirani prilazni put ili priključak na vodu. Takođe, Uroš ima praksu da u svoje emisije poziva i stručnjake iz određenih oblasti vezanih za poljoprivredu, što daje poljoprivrednicima mogućnost da dobiju besplatne savete ali da i nešto nauče od ljudi koji imaju rezultate u svom poslu. Ono što se ne vidi, to je Urošev rad pre same emisije tj. rad na pripremi materijala. Spremiti jednu televizijsku emisiju nije jednostavno, jer tu ima dosta putovanja, dosta troškova, bezbroj razgovora sa ljudima i sl. Nekada je potrebno da se za prilog u emisiji, koji traje 5-6 minuta, pređe i preko 500 km kako bi se snimila i napravila prava priča. Novinarski posao nimalo nije jednostavan i najteži rad se odvija van kamera.
Sve gore napisano je moje iskreno mišljenje o Urošu Davidoviću, kao čoveku i kao profesionalcu. Ukoliko se slažete sa mojim mišljenjem, predlažem da počnete ili da nastavite da pratite njegovu emisiju „Bolja zemlja“, koja se emituje svake nedelje od 9h, jer ćete sigurno čuti neku zanimljivu informaciju ili naučiti nešto novo.
Коментари
Постави коментар