Očekivanja od ove godine

Svi koji se na neki način bave poljoprivredom (primarni proizvođači, otkupljivači, izvoznici i sl.) gaje nadu da će ova godina biti dobra godina. U prilog tome idu i preliminarne prognoze, koje govore da bi trebalo da bude dovoljno vlage kako bi sve poljoprivredne kulture imale solidan prinos. Naravno, ovo su samo preliminarni podaci a konačni rezultati će se videti u žetvi. Ono što nikako ne bi bilo dobro za našu poljoprivredu je da nam se ponovi prošla godina, koja je bila u poslednjih desetak godina jedna od najgorih.

Kao što sam i naveo na početku, očekivanja su da će ova godina biti mnogo bolja od prethodne ali se ne može sa sigurnošću tvrditi da li će biti slična kao i 2016., koja je bila jedna od najboljih u poslednje vreme. Veoma je bitno da ova godina bude dovoljno vlažna, jer su prošle godine skoro svi koji se bave poljoprivredom, počev od samih proizvođača pa sve do izvoznika, pretrpeli ogromne gubitke. Primarni proizvođači su pored manje novca koji su zaradili prošle godine, došli u situaciju da su im ostali veliki dugovi, što na ime utrošenog repromaterijala, što na ime otplate kredita koje su uzeli za mehanizaciju. Ova godina će im, pod uslovom da bude rodna, služiti kako bi pokrili dugove od prošle godine i mogu se samo nadati da će se tek sledeće godine vratiti u normalan kolosek. Ne smem ni da pomislim šta se može dogoditi ukoliko i ova godina ne bude dovoljno dobra. Velika je verovatnoća da će u tom slučaju doći do prodaje zemlje, kako bi se podmirili dugovi što će dovesti do toga da će jedan deo poljoprivrednika propasti. Velike gubitke su prošle godine pretrpeli i sami izvoznici jer se dobar deo izvoznih ugovora zaključivao u proleće, kada još nije bilo toliko jasno da će godina biti sušna. Pored nemogućnosti da se ostvari zarada od izvoza, plaćali su se i veliki penali zbog nedovoljno isporučenih količina. Sve ovo je uticalo na to da je Srbija prošle godine izvezla veoma male količine merkantilne robe što je direktno uticalo na smanjenje GDP-a. Ne treba ni naglašavati koliko su se poremetile konekcije koje su naši izvoznici godinama stvarali a dovoljno je poznato da su svi oni godinama stvarali poziciju koja je omogućila da Srbija bude poznata kao veliki izvoznik, prvenstveno pšenice, kukuruza i prerađevina od uljarica.

Iskreno verujem da smo kao društvo nešto naučili prošle godine u smislu da treba da radimo na prevenciji šteta koje mogu da nastanu. Primetno je da se ulaže u sisteme za navodnjavanje, kako bi se smanjili negativni efekti potencijalne suše. Problem predstavlja to što su ulaganja u sisteme sporadična i ona su procentualno jako mala. Ostaje nam nada sa će ova godina biti dovoljno dobra kako bi se smanjila šteta koja je nastala prošle godine.