Soja, kao što verujem već znate, predstavlja veoma bitnu uljaricu u Srbiji. Svake godine se u Srbiji zasnuje preko 200.000 hektara pod ovom poljoprivrednom kulturom i u zavisnosti od prinosa, proizvedene količine se kreću od 600.000 do 800.000 tona. Ove količine su i više nego dovoljne za domaće potrebe te Srbija ima značajan potencijal i za izvoz. Takođe, Srbija predstavlja jednu od retkih zemalja u Evropi koja je samoodrživa u pogledu proizvodnje soje. Ono šta najviše ističe Srbiju u odnosu na druge proizvođače soje je to što je 99% soje u Srbiji NON GMO i ovo predstavlja najveću vrednost koju su proizvođači stvorili u proteklih tridesetak godina koliko se soja intenzivno gaji u Srbiji.
Ako bi smo sudili na osnovu padavina, ove godine nas očekuje izuzetno dobra žetva. Padavine su pale u pravo vreme tj. bilo je dovoljno vlage prilikom setve i prilikom razvijanja biljaka. Naravno, situacija sa padavinama nije bila ista na teritoriji cele AP Vojvodine ali u Južnobačkom regionu, proizvođači će sigurno biti zadovoljni sa količinom vlage u zemljištu. Bilo bi poželjno da proizvođači dobiju još jednu kišu krajem jula meseca, kako bi prinos soje bio što veći. Što se tiče prinosa, ako bude sve uredu, u Južnobačkom regionu (koji je, uz Sremski region, poznat upravo po proizvodnji kvalitetne soje), mogu se očekivati prinosi i preko 3,5 tone po hektaru (verovatno će većina proizvođača imati i preko 4 tone po hektaru). Slična situacija sa prinosima je bila i tokom 2016. godine i ovu godinu proizvođači pamte kao jednu od najboljih godina u prethodnom periodu. Oko cene je još uvek rano pričati jer je do žetve ostalo nešto više od dva meseca. Naravno, na cenu soje u Srbiji, uz domaće faktore (otkupljivači, prerađivači, uljare i sl.) utiče i situacija na svetskom tržištu. Pretpostavke su da cena soje neće biti manja od 300 EUR po toni. Kao što samo naveo i na samom početku ovog teksta, najveća vrednost u Srbiji je to što praktično i ne postoji genetski modifikovana soja, te se naši proizvođači mogu nadati da će postići za nijansu veće cene u odnosu na cene soje koje važe u Brazilu, Argentini ili SAD-u, gde je situacija obratna tj. tamo se proizvodi 95% soje koja je genetski modifikovana. Tradiciju gajenja NON GMO soje koja je prisutna u Srbiji, na osnovu mog mišljenja, ne treba menjati već treba intenzivno raditi na postizanju većih prinosa i smanjenju rizika od suše kroz postavljanje što više sistema za navodnjavanje na parcelama na kojima se gaji soja.
Verujem da će proizvođači, koji su posejali soju ovog proleća, biti zadovoljni sa postignutim rezultatima, kako u prinosnom, tako i u cenovnom smislu. Sve govori da ćemo ove godine imati preko 800.000 tona ove veoma vredne uljarice, te će sa ovim količinama biti moguć i izvoz jer će soje za domaće potrebe biti i više nego dovoljno.
Ako bi smo sudili na osnovu padavina, ove godine nas očekuje izuzetno dobra žetva. Padavine su pale u pravo vreme tj. bilo je dovoljno vlage prilikom setve i prilikom razvijanja biljaka. Naravno, situacija sa padavinama nije bila ista na teritoriji cele AP Vojvodine ali u Južnobačkom regionu, proizvođači će sigurno biti zadovoljni sa količinom vlage u zemljištu. Bilo bi poželjno da proizvođači dobiju još jednu kišu krajem jula meseca, kako bi prinos soje bio što veći. Što se tiče prinosa, ako bude sve uredu, u Južnobačkom regionu (koji je, uz Sremski region, poznat upravo po proizvodnji kvalitetne soje), mogu se očekivati prinosi i preko 3,5 tone po hektaru (verovatno će većina proizvođača imati i preko 4 tone po hektaru). Slična situacija sa prinosima je bila i tokom 2016. godine i ovu godinu proizvođači pamte kao jednu od najboljih godina u prethodnom periodu. Oko cene je još uvek rano pričati jer je do žetve ostalo nešto više od dva meseca. Naravno, na cenu soje u Srbiji, uz domaće faktore (otkupljivači, prerađivači, uljare i sl.) utiče i situacija na svetskom tržištu. Pretpostavke su da cena soje neće biti manja od 300 EUR po toni. Kao što samo naveo i na samom početku ovog teksta, najveća vrednost u Srbiji je to što praktično i ne postoji genetski modifikovana soja, te se naši proizvođači mogu nadati da će postići za nijansu veće cene u odnosu na cene soje koje važe u Brazilu, Argentini ili SAD-u, gde je situacija obratna tj. tamo se proizvodi 95% soje koja je genetski modifikovana. Tradiciju gajenja NON GMO soje koja je prisutna u Srbiji, na osnovu mog mišljenja, ne treba menjati već treba intenzivno raditi na postizanju većih prinosa i smanjenju rizika od suše kroz postavljanje što više sistema za navodnjavanje na parcelama na kojima se gaji soja.
Verujem da će proizvođači, koji su posejali soju ovog proleća, biti zadovoljni sa postignutim rezultatima, kako u prinosnom, tako i u cenovnom smislu. Sve govori da ćemo ove godine imati preko 800.000 tona ove veoma vredne uljarice, te će sa ovim količinama biti moguć i izvoz jer će soje za domaće potrebe biti i više nego dovoljno.
Коментари
Постави коментар