Sada, kada se žetva pšenice konačno završila, možemo sumirati rezultate i na osnovu tih rezultata konstatovati da li je ovogodišnja žetva pšenice bila uspešna ili ne.
Krenućemo redom. Na osnovu zvaničnih podataka Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je u Srbiji bilo posejano oko 650.000 hektara pšenice. Ovaj broj predstavlja rast od cca. 16% u odnosu na žetvu iz 2017. godine. Rast površina pod pšenicom ne treba da čudi, jer su proizvođači želeli da izbegnu već dobro poznatu sušu, koja je zadesila Srbiju tokom 2017. godine. Što se tiče prinosa, na osnovu zvaničnih podatka on je na nivou od 4,7 t po hektaru, mada nezvanično, taj prinos je nešto veći i on dostiže oko 5 tona. Na osnovu podataka o posejanim površinama i prosečnog prinosa, lako dolazimo do zaključka da je u Srbiji proizvedeno više od 3 miliona tona, što će biti dovoljna količina za domaće potrebe i za izvoz. Generalno, proizvođači mogu biti zadovoljni prinosom ove godine, jer pšenica skoro nigde nije podbacila. Ova žetva će ostati poznata po čestim i obilnim padavinama, što je u velikoj meri produžilo trajanje žetve. Naime, prvi otkosi su počeli već oko 10. juna a poslednji su vršeni krajem jula meseca, te je žetva praktično trajala više od 40. dana. U normalnim godinama, potrebno je oko desetak sunčanih dana da se žetva pšenice završi. Zbog pomenutih padavina, pšenicu možemo podeliti na dve kategorije tj. onu pre kiše i posle kiše. Pšenica koja je skinuta sa njiva pre kiše je izuzetno dobrog kvaliteta, sa odličnim procentom proteina i visokim hektolitrom. Pšenica koje je skinuta posle kiše nije tako dobrog kvaliteta i postoji veliki problem sa hektolitrom. Na žalost, većina pšenice je skinuto posle kiše, što je uticalo na to da prosečni kvalitet pšenice ne bude na visokom nivou. Pored kiša koje su obeležile ovu žetvu, može se konstatovati da je ovu žetvu obeležilo i to što nam je rodilo dovoljno količine pšenice koja nije dovoljno dobrog kvaliteta. Na nedovoljan kvalitet nije uticala samo pomenuta kiša, već je u najvećoj meri uticalo to što je prošle godine posejano jako mnogo nedeklarisanog semena, koje nije bilo adekvatno tretirano. Već se više godina govori kako je postoji problem sa nedeklarisanim semenom, međutim jako se malo radi na poboljšanju ove situacije. Sve dok naš poljoprivrednik razmišlja na način da ima jako malu zaradu od pšenice, što i jeste slučaj jer konačna cena od 16-16,5 dinara ne može skoro da pokrije ni troškove proizvodnje, Srbija neće imati kvalitetnu pšenicu za domaće potrebe i za izvoz. Krajnje je vreme da se intenzivnije počne delovati u pravcu smanjenja setve sa nedeklarisanim semenom, razvrstavanjem pšenice po kvalitetu, plaćanjem više cene za bolji kvalitet i eventualnim subvencijama za setvu kvalitetnih sorti.
Ova žetva je pokazala da možemo proizvesti dovoljne količine pšenice, od kojih je, na žalost, manji deo dovoljno dobrog kvaliteta. Ako bi danas nadležno ministarstvo pokrenulo neke od predloženih akcija za sledeću godinu, verujem da bi smo već sledeće godine imali respektabilnu količinu pšenice koja bi bila dovoljno dobrog kvaliteta.
Krenućemo redom. Na osnovu zvaničnih podataka Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je u Srbiji bilo posejano oko 650.000 hektara pšenice. Ovaj broj predstavlja rast od cca. 16% u odnosu na žetvu iz 2017. godine. Rast površina pod pšenicom ne treba da čudi, jer su proizvođači želeli da izbegnu već dobro poznatu sušu, koja je zadesila Srbiju tokom 2017. godine. Što se tiče prinosa, na osnovu zvaničnih podatka on je na nivou od 4,7 t po hektaru, mada nezvanično, taj prinos je nešto veći i on dostiže oko 5 tona. Na osnovu podataka o posejanim površinama i prosečnog prinosa, lako dolazimo do zaključka da je u Srbiji proizvedeno više od 3 miliona tona, što će biti dovoljna količina za domaće potrebe i za izvoz. Generalno, proizvođači mogu biti zadovoljni prinosom ove godine, jer pšenica skoro nigde nije podbacila. Ova žetva će ostati poznata po čestim i obilnim padavinama, što je u velikoj meri produžilo trajanje žetve. Naime, prvi otkosi su počeli već oko 10. juna a poslednji su vršeni krajem jula meseca, te je žetva praktično trajala više od 40. dana. U normalnim godinama, potrebno je oko desetak sunčanih dana da se žetva pšenice završi. Zbog pomenutih padavina, pšenicu možemo podeliti na dve kategorije tj. onu pre kiše i posle kiše. Pšenica koja je skinuta sa njiva pre kiše je izuzetno dobrog kvaliteta, sa odličnim procentom proteina i visokim hektolitrom. Pšenica koje je skinuta posle kiše nije tako dobrog kvaliteta i postoji veliki problem sa hektolitrom. Na žalost, većina pšenice je skinuto posle kiše, što je uticalo na to da prosečni kvalitet pšenice ne bude na visokom nivou. Pored kiša koje su obeležile ovu žetvu, može se konstatovati da je ovu žetvu obeležilo i to što nam je rodilo dovoljno količine pšenice koja nije dovoljno dobrog kvaliteta. Na nedovoljan kvalitet nije uticala samo pomenuta kiša, već je u najvećoj meri uticalo to što je prošle godine posejano jako mnogo nedeklarisanog semena, koje nije bilo adekvatno tretirano. Već se više godina govori kako je postoji problem sa nedeklarisanim semenom, međutim jako se malo radi na poboljšanju ove situacije. Sve dok naš poljoprivrednik razmišlja na način da ima jako malu zaradu od pšenice, što i jeste slučaj jer konačna cena od 16-16,5 dinara ne može skoro da pokrije ni troškove proizvodnje, Srbija neće imati kvalitetnu pšenicu za domaće potrebe i za izvoz. Krajnje je vreme da se intenzivnije počne delovati u pravcu smanjenja setve sa nedeklarisanim semenom, razvrstavanjem pšenice po kvalitetu, plaćanjem više cene za bolji kvalitet i eventualnim subvencijama za setvu kvalitetnih sorti.
Ova žetva je pokazala da možemo proizvesti dovoljne količine pšenice, od kojih je, na žalost, manji deo dovoljno dobrog kvaliteta. Ako bi danas nadležno ministarstvo pokrenulo neke od predloženih akcija za sledeću godinu, verujem da bi smo već sledeće godine imali respektabilnu količinu pšenice koja bi bila dovoljno dobrog kvaliteta.
Коментари
Постави коментар