Ko god se na bilo koji način bavi poljoprivrednom, bilo primarnom proizvodnjom ili trgovinom, zna da je svaka godina drugačija tj. specifična na svoj način i da je jako teško donositi odluke na bazi nekih prošlih godina. Tako ni ova godina nije bila izuzetak.
Ove godine smo imali odličan rod a tome su prethodile adekvatne i pravovremene padavine, kao i optimalne temperature koje su pratile razvoj biljaka. Takođe, zbog malog broja padavina, bilo je moguće sve poslove završiti već polovinom oktobra (žetva kukuruza), što ranijih godina nije bio slučaj. Ako bi smo gledali samo ovaj segment, mogli bi smo reći da je ova godina bila idealna i da bi bilo jako dobro sa su sve naredne godine slične kao i ova. Međutim, optimalno vreme i mali broj padavina tokom avgusta, septembra i oktobra meseca je pogodovao tome da se žetve obave u rekordnom vremenu ali nije pogodovao svim ostalim poslovima koje je potrebno uraditi. Počećemo od uljane repice, koja nije, zbog nedostatka vlage u zemljištu, posejana u optimalnom roku. Takođe zbog nedostatka vlage, ni setva pšenice nije obavljena u optimalnom roku. Na današnji dan, setva je nekako obavljena ali se postavlja pitanje šta će biti sa budućim rodom jer optimalni uslovi za setvu nisu postojali. Imao sam priliku da pročitam podatak da je ove godine posejano za cca. 10% više pšenice nego prethodne godine, što za mene predstavlja iznenađenje, imajući u vidu sve nepovoljne okolnosti koje su se odnosile na samu setvu. Ako uzmemo kao tačnu tvrdnju da će i ove godine biti posejana velika količina nedeklarisanog semena, uz problematičnu setvu, lično, nisam veliki optimista po pitanju kvantiteta, a posebno kvaliteta pšenice koju možemo očekivati sledeće godine. Naravno, uz dovoljan broj padavina u bitnim periodima za razvoj biljke tokom naredne godine, ova stvar, barem po pogledu kvaliteta, se može promeniti. Ono što se svakako ne može promeniti je kvalitet te pšenice koji će i sledeće godine biti na nivou prošlih godina tj. nedovoljno dobar kvalitet. U prethodnim tekstovima sam objašnjavao šta je razlog što imamo nekvalitetnu pšenicu a svakako je ključan taj što poljoprivrednik nije stimulisan da seje kvalitetne sorte, koje daju viši kvalitet, ali i niži prinos. Ono što predstavlja prvi pomak kako bi se rešila ova problematika je svakako inicijativa koja je poslata Ministarstvu poljoprivrede, o kojoj sam pisao u prethodnom tekstu. Ovakve inicijative su poželjne kako bi se stvari pokrenule sa mrtve tačke i kako bi smo u narednom periodu postali prepoznatljivi kao kvalitetni proizvođači pšenice. Naravno, od toga najveću korist moraju imati sami poljoprivrednici, jer oni završavaju najveći posao i snose najveći deo rizika.
Voleo bih da sledeće godine imamo istu količinu pšenice, uopšteno govoreći, kao što smo je imali i ove godine. Ono što bih još više voleo je da nam pšenica sledeće godine bude kvalitetnija u odnosu na ovogodišnju, ali kako sada stvari stoje, nisam preveliki optimista po ovom pitanju…
Ove godine smo imali odličan rod a tome su prethodile adekvatne i pravovremene padavine, kao i optimalne temperature koje su pratile razvoj biljaka. Takođe, zbog malog broja padavina, bilo je moguće sve poslove završiti već polovinom oktobra (žetva kukuruza), što ranijih godina nije bio slučaj. Ako bi smo gledali samo ovaj segment, mogli bi smo reći da je ova godina bila idealna i da bi bilo jako dobro sa su sve naredne godine slične kao i ova. Međutim, optimalno vreme i mali broj padavina tokom avgusta, septembra i oktobra meseca je pogodovao tome da se žetve obave u rekordnom vremenu ali nije pogodovao svim ostalim poslovima koje je potrebno uraditi. Počećemo od uljane repice, koja nije, zbog nedostatka vlage u zemljištu, posejana u optimalnom roku. Takođe zbog nedostatka vlage, ni setva pšenice nije obavljena u optimalnom roku. Na današnji dan, setva je nekako obavljena ali se postavlja pitanje šta će biti sa budućim rodom jer optimalni uslovi za setvu nisu postojali. Imao sam priliku da pročitam podatak da je ove godine posejano za cca. 10% više pšenice nego prethodne godine, što za mene predstavlja iznenađenje, imajući u vidu sve nepovoljne okolnosti koje su se odnosile na samu setvu. Ako uzmemo kao tačnu tvrdnju da će i ove godine biti posejana velika količina nedeklarisanog semena, uz problematičnu setvu, lično, nisam veliki optimista po pitanju kvantiteta, a posebno kvaliteta pšenice koju možemo očekivati sledeće godine. Naravno, uz dovoljan broj padavina u bitnim periodima za razvoj biljke tokom naredne godine, ova stvar, barem po pogledu kvaliteta, se može promeniti. Ono što se svakako ne može promeniti je kvalitet te pšenice koji će i sledeće godine biti na nivou prošlih godina tj. nedovoljno dobar kvalitet. U prethodnim tekstovima sam objašnjavao šta je razlog što imamo nekvalitetnu pšenicu a svakako je ključan taj što poljoprivrednik nije stimulisan da seje kvalitetne sorte, koje daju viši kvalitet, ali i niži prinos. Ono što predstavlja prvi pomak kako bi se rešila ova problematika je svakako inicijativa koja je poslata Ministarstvu poljoprivrede, o kojoj sam pisao u prethodnom tekstu. Ovakve inicijative su poželjne kako bi se stvari pokrenule sa mrtve tačke i kako bi smo u narednom periodu postali prepoznatljivi kao kvalitetni proizvođači pšenice. Naravno, od toga najveću korist moraju imati sami poljoprivrednici, jer oni završavaju najveći posao i snose najveći deo rizika.
Voleo bih da sledeće godine imamo istu količinu pšenice, uopšteno govoreći, kao što smo je imali i ove godine. Ono što bih još više voleo je da nam pšenica sledeće godine bude kvalitetnija u odnosu na ovogodišnju, ali kako sada stvari stoje, nisam preveliki optimista po ovom pitanju…
Коментари
Постави коментар