Pre izvesnog vremena, razgovarao sam sa prijateljicom čija se kompanija bavi proizvodnjom pesticida. Njena kompanija, uz to što proizvodi pesticide, bavi se i uvozom istih. Iz tog razgovora su mi bili najinteresantniji podaci o količinama pesticida koje se proizvedu i koje se uvezu u Srbiju. Generalno gledano, te količine su veoma velike i postavlja se pitanje kako će izgledati obradive površine u budućnosti, ako će se i dalje primenjivati ovako velike količine pesticida na našim njivama?
Kao što je poznato, konvencionalna ili uobičajena poljoprivredna proizvodnja podrazumeva značajnu upotrebu mineralnih đubriva i hemijskih zaštitnih sredstava/pesticida. Šira primena pesticida u Srbiji zastupljena je najviše u poslednjih 20-ak godina. Pre toga, odstranjivanje korova na njivama se vršilo ručnim ili mehaničkim putem, što je iziskivalo veliko angažovanje ljudske radne snage i velike troškove za proizvođača. Razvoj tehnologije proizvodnje pesticida doprineo je tome da pesticidi postanu dostupni svim proizvođačima. Proizvođači su počeli sa primenom pesticida prvenstveno zbog smanjivanja troškova i povećanja efikasnosti proizvodnje. Danas možemo konstatovati da su nam pesticidi doneli pozitivne stvari kao što su niži troškovi i efikasnija borba protiv korova ali nikako ne možemo konstatovati da jedemo zdraviju hranu. Konstantna primena pesticida iz godine u godinu, podrazumeva da štetne materije ostaju i zemljištu. Generalno, pesticidi ne doprinose poboljšanju zemljišta, već naprotiv, njegovom pogoršanju. Generacije poljoprivrednika koje se trenutno bave proizvodnjom, imale su tu sreću da su im prethodne generacije ostavile relativno nezagađeno zemljište, na kom je moguće ostvarivati odlične prinose. Da li će sadašnje generacije poljoprivrednika ostaviti nezagađeno zemljište budućim generacijama? Neće i to predstavlja problem sa kojim se moramo početi baviti kako ne bi bilo prekasno. Moramo, kao društvo, početi razmišljati dugoročno i zapitati se šta ćemo to mi ostaviti budućim generacijama. Jedno od rešenja je svakako organska proizvodnja. Na današnji dan praktično je moguće proizvoditi sve organske proizvode, počev od povrća, preko voća, pa sve do žitarica i uljarica. Naravno, to što je moguće, ne znači da je to i lako izvodljivo. Zabrinjavajuće deluje podatak o ukupnoj organskoj proizvodnji u Srbiji, koji se meri u veoma malim procentima, naspram potencijala koji ima Srbija za ovakav vid proizvodnje. Već danas postoje razne subvencije koje se odnose na organsku proizvodnju ali je naše tržište još nedovoljno razvijeno po ovom pitanju u poređenju sa drugim, bogatijim zemljama. Kao za primer, navešću podatak do kog sam došao tokom boravka u Austriji a koji se odnosio na to da grad Beč, posredstvom javnih nabavki, mora da nabavi 30% povrća koje je organsko. U ovakvom okruženju, moguće je planirati organsku proizvodnju iz razloga što je plasman obezbeđen. Ukoliko bi smo neko slično rešenje primenili i u Srbiji, ubeđen sam da bi nam se organska proizvodnja povećavala iz godine u godinu. Samim tim, rešili bi smo problem sa pesticidima, budućim generacijama bi smo ostavili bolje zemljište a što je najvažnije, jeli bi smo zdravu odnosno zdraviju hranu.
Organska proizvodnja predstavlja budućnost poljoprivredne proizvodnje. Smatram da je sada pravo vreme da počnemo malo ozbiljnije da se bavimo sa ovom temom, kako bi smo sami sebi podigli kvalitet života, prvenstveno upotrebom zdrave hrane.
Kao što je poznato, konvencionalna ili uobičajena poljoprivredna proizvodnja podrazumeva značajnu upotrebu mineralnih đubriva i hemijskih zaštitnih sredstava/pesticida. Šira primena pesticida u Srbiji zastupljena je najviše u poslednjih 20-ak godina. Pre toga, odstranjivanje korova na njivama se vršilo ručnim ili mehaničkim putem, što je iziskivalo veliko angažovanje ljudske radne snage i velike troškove za proizvođača. Razvoj tehnologije proizvodnje pesticida doprineo je tome da pesticidi postanu dostupni svim proizvođačima. Proizvođači su počeli sa primenom pesticida prvenstveno zbog smanjivanja troškova i povećanja efikasnosti proizvodnje. Danas možemo konstatovati da su nam pesticidi doneli pozitivne stvari kao što su niži troškovi i efikasnija borba protiv korova ali nikako ne možemo konstatovati da jedemo zdraviju hranu. Konstantna primena pesticida iz godine u godinu, podrazumeva da štetne materije ostaju i zemljištu. Generalno, pesticidi ne doprinose poboljšanju zemljišta, već naprotiv, njegovom pogoršanju. Generacije poljoprivrednika koje se trenutno bave proizvodnjom, imale su tu sreću da su im prethodne generacije ostavile relativno nezagađeno zemljište, na kom je moguće ostvarivati odlične prinose. Da li će sadašnje generacije poljoprivrednika ostaviti nezagađeno zemljište budućim generacijama? Neće i to predstavlja problem sa kojim se moramo početi baviti kako ne bi bilo prekasno. Moramo, kao društvo, početi razmišljati dugoročno i zapitati se šta ćemo to mi ostaviti budućim generacijama. Jedno od rešenja je svakako organska proizvodnja. Na današnji dan praktično je moguće proizvoditi sve organske proizvode, počev od povrća, preko voća, pa sve do žitarica i uljarica. Naravno, to što je moguće, ne znači da je to i lako izvodljivo. Zabrinjavajuće deluje podatak o ukupnoj organskoj proizvodnji u Srbiji, koji se meri u veoma malim procentima, naspram potencijala koji ima Srbija za ovakav vid proizvodnje. Već danas postoje razne subvencije koje se odnose na organsku proizvodnju ali je naše tržište još nedovoljno razvijeno po ovom pitanju u poređenju sa drugim, bogatijim zemljama. Kao za primer, navešću podatak do kog sam došao tokom boravka u Austriji a koji se odnosio na to da grad Beč, posredstvom javnih nabavki, mora da nabavi 30% povrća koje je organsko. U ovakvom okruženju, moguće je planirati organsku proizvodnju iz razloga što je plasman obezbeđen. Ukoliko bi smo neko slično rešenje primenili i u Srbiji, ubeđen sam da bi nam se organska proizvodnja povećavala iz godine u godinu. Samim tim, rešili bi smo problem sa pesticidima, budućim generacijama bi smo ostavili bolje zemljište a što je najvažnije, jeli bi smo zdravu odnosno zdraviju hranu.
Organska proizvodnja predstavlja budućnost poljoprivredne proizvodnje. Smatram da je sada pravo vreme da počnemo malo ozbiljnije da se bavimo sa ovom temom, kako bi smo sami sebi podigli kvalitet života, prvenstveno upotrebom zdrave hrane.
Коментари
Постави коментар