Za nekoliko nedelja, veliku većinu poljoprivrednika očekuje prolećna setva. Kao što je to poznato, u prolećnim ratarskim kulturama, najdominantnije su kukuruz, soja i suncokret, koje se seju u određenim udelima u zavisnosti od toga gde poljoprivrednik ima zemlju.
U Bačkoj, prvenstveno u Južnobačkom okrugu, očekivanja su da će i ove godine biti dominantne kulture kao što su kukuruz i soja. U Zapadnobačkom i Severnobačkom okrugu, pored kukuruza, veliki udeo će zauzeti i suncokret. U Banatu, slična će biti situacija kao i u Zapadnobačkom i Severnobačkom okrugu tj. najviše će biti zastupljen kukuruz i suncokret, dok soja, zbog strukture zemljišta, ne zauzima veliki udeo, prvenstveno zbog toga što se ne mogu ostvariti dobri prinosi koji bi opravdali setvu ove kulture. U Sremskom okrugu, procenjuje se da će struktura prolećne setve biti slična onoj u Južnobačkom okrugu tj. da će najviše biti zastupljene kulture kao što su kukuruz i soja. Na današnji dan postoje i procene, naravno nezvanične, da će u Srbiji biti posejano oko 1 milion hektara kukuruza, oko 230-250 hiljada hektara soje i oko 210-230 hiljada hektara suncokreta. Ukoliko nas posluži vreme, možemo se nadati dobrom ovogodišnjem rodu. Uslovi za setvu, sa aspekta dovoljne vlage u zemljištu i povoljnih temperaturnih prilika, ne bi trebali da predstavljaju problem za poljoprivrednike. Takođe, ako ne bude sušno proleće i leto, što je na današnji dan skoro nemoguće prognozirati, mogli bi smo očekivati dobre rezultate ove godine. Sigurno ova godina ne može biti jednako dobra kao i prošla, ako gledamo sa aspekta ukupnog roda, jer jesenje kulture neće ostvariti iste prinose kao prošle godine. Naime, zbog izuzetno sušne jeseni i loših uslova za setvu, rezultati kod uljane repice, pšenice i ječma neće biti na nivou od prošle godine, već će oni biti manji. U kolikoj meri će biti manji, pokazaće se u junu mesecu, kada se saberu sve količine. U svakom slučaju, kao što sam već napisao, ukoliko nas posluži vreme i budemo imali dovoljan broj padavina u adekvatnim terminima, možemo očekivati da ćemo imati više od 7 miliona tona kukuruza, preko 800 hiljada tona soje i oko 700 hiljada tona suncokreta, što predstavlja dobar sirovinski potencijal, kako za domaće potrebe, tako i za izvoz. Naravno, ovo su samo procene, koje se mogu promeniti pojavom bilo koje elementarne nepogode, što je dovoljno da se ugrozi celokupan rod a samim tim i tržišni viškovi i potencijal. Svakako treba raditi na tome da se smanji efekat potencijalnih nepogoda, prvenstveno preko povećanja površina pod sistemom za navodnjavanje. U poslednjih nekoliko godina, veoma jasno se pokazalo da je suša najčešća, a samim tim i najznačajnija, nepogoda koja pogađa naše poljoprivrednike, te je potrebno mnogo više ulaganja u ovaj segment.
Na današnji dan bih mogao konstatovati da ćemo biti, ukoliko se ne dogode neke neplanirane stvari, zadovoljni sa ovom godinom, u smislu prinosa koje bi poljoprivrednici mogli ostvariti. Međutim, još je veoma rano za kvalitetne prognoze i procene.
U Bačkoj, prvenstveno u Južnobačkom okrugu, očekivanja su da će i ove godine biti dominantne kulture kao što su kukuruz i soja. U Zapadnobačkom i Severnobačkom okrugu, pored kukuruza, veliki udeo će zauzeti i suncokret. U Banatu, slična će biti situacija kao i u Zapadnobačkom i Severnobačkom okrugu tj. najviše će biti zastupljen kukuruz i suncokret, dok soja, zbog strukture zemljišta, ne zauzima veliki udeo, prvenstveno zbog toga što se ne mogu ostvariti dobri prinosi koji bi opravdali setvu ove kulture. U Sremskom okrugu, procenjuje se da će struktura prolećne setve biti slična onoj u Južnobačkom okrugu tj. da će najviše biti zastupljene kulture kao što su kukuruz i soja. Na današnji dan postoje i procene, naravno nezvanične, da će u Srbiji biti posejano oko 1 milion hektara kukuruza, oko 230-250 hiljada hektara soje i oko 210-230 hiljada hektara suncokreta. Ukoliko nas posluži vreme, možemo se nadati dobrom ovogodišnjem rodu. Uslovi za setvu, sa aspekta dovoljne vlage u zemljištu i povoljnih temperaturnih prilika, ne bi trebali da predstavljaju problem za poljoprivrednike. Takođe, ako ne bude sušno proleće i leto, što je na današnji dan skoro nemoguće prognozirati, mogli bi smo očekivati dobre rezultate ove godine. Sigurno ova godina ne može biti jednako dobra kao i prošla, ako gledamo sa aspekta ukupnog roda, jer jesenje kulture neće ostvariti iste prinose kao prošle godine. Naime, zbog izuzetno sušne jeseni i loših uslova za setvu, rezultati kod uljane repice, pšenice i ječma neće biti na nivou od prošle godine, već će oni biti manji. U kolikoj meri će biti manji, pokazaće se u junu mesecu, kada se saberu sve količine. U svakom slučaju, kao što sam već napisao, ukoliko nas posluži vreme i budemo imali dovoljan broj padavina u adekvatnim terminima, možemo očekivati da ćemo imati više od 7 miliona tona kukuruza, preko 800 hiljada tona soje i oko 700 hiljada tona suncokreta, što predstavlja dobar sirovinski potencijal, kako za domaće potrebe, tako i za izvoz. Naravno, ovo su samo procene, koje se mogu promeniti pojavom bilo koje elementarne nepogode, što je dovoljno da se ugrozi celokupan rod a samim tim i tržišni viškovi i potencijal. Svakako treba raditi na tome da se smanji efekat potencijalnih nepogoda, prvenstveno preko povećanja površina pod sistemom za navodnjavanje. U poslednjih nekoliko godina, veoma jasno se pokazalo da je suša najčešća, a samim tim i najznačajnija, nepogoda koja pogađa naše poljoprivrednike, te je potrebno mnogo više ulaganja u ovaj segment.
Na današnji dan bih mogao konstatovati da ćemo biti, ukoliko se ne dogode neke neplanirane stvari, zadovoljni sa ovom godinom, u smislu prinosa koje bi poljoprivrednici mogli ostvariti. Međutim, još je veoma rano za kvalitetne prognoze i procene.
Коментари
Постави коментар