Za nešto više od mesec dana, očekuje nas prva ozbiljnija žetva ove godine, žetva pšenice. Za većinu poljoprivrednika će to biti prvi novac koji će imati na raspolaganju. Da li poljoprivrednici mogu sa optimizmom da dočekuju žetvu pšenice ili ne, pokušaću odgovoriti u nastavku teksta.
Prilikom setve prošle jeseni, poljoprivrednici su se susreli sa nedovoljnom vlagom u zemljištu i setva nije mogla biti obavljena u optimalnom roku. Većina poljoprivrednika je čekala kišu kako bi posejali pšenicu, međutim kiša je došla kasno i dobar deo poljoprivrednika je posejao pšenicu u suvo zemljište. Sve ovo će se svakako odraziti na budući rod tj. svakako će doći do umanjenja prinosa, samo ćemo videti o kom procentu će se raditi. Tokom zime, koja takođe nije bila najoptimalnija za pšenicu, kao i tokom proleća, situacija se malo popravila, ali na žalost, nedovoljno. Tek u maju su se vremenski uslovi popravili i išli su na ruku usevima pšenice, barem što se tiče vlage. U drugoj polovini juna nas očekuje žetva pšenice i ono što na današnji dan možemo sa sigurnošću konstatovati je da će nam prinos biti umanjen ali da još ne znamo kakav će biti kvalitet pšenice. Polazna tačka, kako u pogledu kvantiteta, tako i u pogledu kvaliteta nam nije idealna. Naime, tokom prošle jeseni je sprovedeno istraživanje jednog domaćeg udruženja koje se odnosilo na to da li poljoprivrednici seju deklarisano seme ili ne. Rezultati su pokazali da je tokom jeseni posejano oko 2/3 takozvane „tavanuše“ tj. nedeklarisanog semena. Kod setve ovakvog semena postoje brojni rizici a najčešće su to klijavost i adekvatna zaštita od štetočina. Takođe, veliki rizik predstavlja i to što se do žetve neće znati kakav se može očekivati kvalitet. Ako se ispostavi da sve ovo što sam naveo bude tačno tj. da se pšenica zbog nedostatka vlage ili optimalne temperature ne razvija dovoljno dobro, da je kvalitetni potencijal semena loš, da je dobar deo pšenice već stradao itd., ove godine ne možemo baš biti veliki optimisti da ćemo imati dobre rezultate u pogledu pšenice. Sve ovo dovodi i do ključnog pitanja a to je koja se cena može očekivati u žetvi? Moram da napomenem da se u Srbiji i dalje pšenica ne plaća u zavisnosti od kvaliteta, prvenstveno od sadržaja proteina, već se plaća kvantitet. Međutim, u poslednjih nekoliko godina otkupljivači i skladištari, koji vode brigu o svom poslovanju, razvrstavaju zaprimljenu pšenicu u nekoliko kvalitativnih grupa. Ovo naravno dovodi do toga da ne košta svaka pšenica isto, već se i poljoprivrednicima isplaćuju više cene u zavisnosti od kvaliteta proizvedene pšenice.
Poljoprivrednici će morati uskoro shvatiti da setva nedeklarisanog semena nije dobra opcija, kako za njih, tako i za sve ostale učesnike u lancu. Polako dolazi vreme kada će se pšenica plaćati u zavisnosti od kvaliteta i bolje je već danas biti pripremljen za to. Setvom ovakvog semena se stiče mogućnost da se, i pored umanjenog roda, ostvari kakva-takva zarada na pšenici. Setvom „tavanuše“, ovakva mogućnost se, u slučaju loše godine, svakako gubi.
Prilikom setve prošle jeseni, poljoprivrednici su se susreli sa nedovoljnom vlagom u zemljištu i setva nije mogla biti obavljena u optimalnom roku. Većina poljoprivrednika je čekala kišu kako bi posejali pšenicu, međutim kiša je došla kasno i dobar deo poljoprivrednika je posejao pšenicu u suvo zemljište. Sve ovo će se svakako odraziti na budući rod tj. svakako će doći do umanjenja prinosa, samo ćemo videti o kom procentu će se raditi. Tokom zime, koja takođe nije bila najoptimalnija za pšenicu, kao i tokom proleća, situacija se malo popravila, ali na žalost, nedovoljno. Tek u maju su se vremenski uslovi popravili i išli su na ruku usevima pšenice, barem što se tiče vlage. U drugoj polovini juna nas očekuje žetva pšenice i ono što na današnji dan možemo sa sigurnošću konstatovati je da će nam prinos biti umanjen ali da još ne znamo kakav će biti kvalitet pšenice. Polazna tačka, kako u pogledu kvantiteta, tako i u pogledu kvaliteta nam nije idealna. Naime, tokom prošle jeseni je sprovedeno istraživanje jednog domaćeg udruženja koje se odnosilo na to da li poljoprivrednici seju deklarisano seme ili ne. Rezultati su pokazali da je tokom jeseni posejano oko 2/3 takozvane „tavanuše“ tj. nedeklarisanog semena. Kod setve ovakvog semena postoje brojni rizici a najčešće su to klijavost i adekvatna zaštita od štetočina. Takođe, veliki rizik predstavlja i to što se do žetve neće znati kakav se može očekivati kvalitet. Ako se ispostavi da sve ovo što sam naveo bude tačno tj. da se pšenica zbog nedostatka vlage ili optimalne temperature ne razvija dovoljno dobro, da je kvalitetni potencijal semena loš, da je dobar deo pšenice već stradao itd., ove godine ne možemo baš biti veliki optimisti da ćemo imati dobre rezultate u pogledu pšenice. Sve ovo dovodi i do ključnog pitanja a to je koja se cena može očekivati u žetvi? Moram da napomenem da se u Srbiji i dalje pšenica ne plaća u zavisnosti od kvaliteta, prvenstveno od sadržaja proteina, već se plaća kvantitet. Međutim, u poslednjih nekoliko godina otkupljivači i skladištari, koji vode brigu o svom poslovanju, razvrstavaju zaprimljenu pšenicu u nekoliko kvalitativnih grupa. Ovo naravno dovodi do toga da ne košta svaka pšenica isto, već se i poljoprivrednicima isplaćuju više cene u zavisnosti od kvaliteta proizvedene pšenice.
Poljoprivrednici će morati uskoro shvatiti da setva nedeklarisanog semena nije dobra opcija, kako za njih, tako i za sve ostale učesnike u lancu. Polako dolazi vreme kada će se pšenica plaćati u zavisnosti od kvaliteta i bolje je već danas biti pripremljen za to. Setvom ovakvog semena se stiče mogućnost da se, i pored umanjenog roda, ostvari kakva-takva zarada na pšenici. Setvom „tavanuše“, ovakva mogućnost se, u slučaju loše godine, svakako gubi.
Коментари
Постави коментар